Istočnik

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 331

Нашег АЕ и Митрополита дабро-босанског високопреосвећеног госп. Николаја заступао је на погребу нарочити изасланик консист. савјетник впреч. госп. Димитрије ЈанковиД протопресвитер. Са покојником опростили су се у цркви архимандрит беочински Димитрије БранковиЛ у име цркве и свећенства, а у име богословије карловачке ректор богословије протопресвитер-ставрофор Јован ВучковиК. Код гроба у име Матице Српске говорили су професори новосадске гимнасије Тихомир ОстојиД и Милан ЈовановиЛ; у име карловачке гимнасије директор Радивој Врховац; у име српске краљ. Академије проф. Јован Н. ТомиК, а у име српског универзитета биоградског опростио се са великим историком српским његов ученик др. Ст. Сшанојвви^ професор на истом универзитету. Тако су на најсвечанији начин сахрањени земни остатци великог научника, родољуба и књижевника српског архилшндрита Илссриопа Руварца , коме нека је слава и вјечан спомен у народу српском. Е^кчнаА па<иАтк! •}* Јован Новаковић парох бистрички и надзиратељ протопресвитерата бањалучког, испустио је своју племениту душу у Бањалуци 10./23. августа 1905. Покојни поп Јово родио се у Лијевну године 1851., свршио је бањалучку богословију 1871., рукоположен за ђакона 10. септ. а 12. и. мј. 1880. за пресвитера. Блаженопочивши митрополит Николајевић одликовао га је 21. јула 1890. црвеним појасом, а 28. јануара 1900 именован је за надзиратеља протопресвитерата бањалучког. Умро је од неког дефекта у срцу. По природи био је човјек врло доброга срца, иначе пун хумора, тако, да је у сваком друштву био врло радо примљен. Као свештеник био је у вршењу својих дужности особито реван, а као Србин био је велики родољуб, пријатељ свију наших друштвених и просвјетних установа: члан добротвор друштва »Просвјете«, члан утемељач »српске читаонице и пјевачког друштва »Јединства« у Бањалуци и т д. На опијелу чинодјејствовао је високопреосвећени господин Митрополит Евгеније уз асистенцију проте и конз. савјетника Косте Ковачевића, јереја: Ђ. Јањића, Св. Шпирића, Р. Бубњевића, П. Варнице, Св. Давидовића те ђакона К. Душанића и Т. Драгића. У име свећенства и народа опростио се је са покојником свећеник Св Давидовић, оцртавши кратким ријечима лијепо живот, рад и заслуге покојникове. Умро је поп Јово, али је остао иза њега међу бањалучанима светао и трајан спомен, који је он стекао својим животом и службовањем. Лак 3 му црна земља и вјечан спомен међу нама! Ђорђе Марјановић, парох порјечински, у протопресвитерату грачаничком — преселио се је у вјечност, послије дужег боловања, дана 19. августа 1905. Покојник је рођен по прилици у фебруару 1836. Свршио је основну школу и поучавао се у пјенију црквеном у манастиру Озрену. Рукоположен је 2. фебруара за ђакона, а 3. фебруара 1875. за пресвитера од блаженопочившег митрополита дабро-босанског Игњатија. Одликован је од блажене памети АЕ и Митрополита Ђорђа Николајевића — црвено-угаситим појасом. Бог да га прости и помилује!