Istočnik

Стр. 362

источни к

Бр. 11. и 12.

Пошто су установе заједничког бирања реципиране из протестантског устројетва аугсбургпке копфесије у Угарској, које је за матицу служило устројству српском и румуњском, то се морала та намјера народних претставника тим одлучиије одбити што је тамо број свјетовних и свештеничких изабраника изједначен, чега нема у предлогу наших свјетовних засгупника (епархијска уредба српска од маја 1871 а XI. ХП органична уредба румуњскаод 29. маја 1869. §. 91> 116. устројство цркве аугсбуршке вјероисповјести од 18'ЈЗ. §. 87. и 114.) Да би овај важни управни орган могао уредно функционисати и да би чланови његови могли у своје редовне сједнице долазити наређено је да се овај савјет подијели на шири и ужи и назначен је и једном и другом сходан дјелокруг (§. 152—179) г) Еиа-рхијскџ црквени суд. Отступајући у неколико од нјековне праксе црквене, основане на јасним правилима цркве по којима су епископи самостално, неодвиспо по најбољем свом знању и искуству бирали и постављали себи савјетнике, чланове црквеног суда (види устав руск. дух. конс. од год. 1883. и буковинског устава 1869. §. '2 и 3 дјело Чизманово „ЕрЈзкора1 и 8пкп1а1ат1ег" § 20 страна 125—217 године 1867) предлежећа уредба у свом §. у 181. прописује, да епискогш то искључиво своје право са свештенством својим подијеле, и да се мјеста та правих и почасних чланова у будуће попуњују на епискоцску кандидацију избором од стране цјелокугшог свештенства епархије, на начин у истом §. — у установљени*). Уступком или копцесијом овом ишли смо ми митрополити на то, да се свака сумња и подозрење у народу и свештенству, које је настало било усљед /гога шго се досадашњи начин избора и поотављања консисторијалних савјетника у јавности нападао и осуђивао стога, што се претпостављало, да земаљска влада при овом попуњавању извршује неку интервенцију, која јој у смислу правила црквених не припада. Стога је наређено да сваки црквени суд тако састављен буде, да у њему сви слојеви свештенства заступљени буду не само чо достојанству и старјешинству, него и по заслугама и иптелигенцији, а поглавито по строгом црквепом животу и владању. Дошљедно томе предлагаке епархијски епископ за попуњавање упражњених мјеста за праве чланове за свако мјесто по тројицу кандидата свему свештенству избора ради и подносиће обављене изборе преко земаљске владе круни на потврду, за почаспе пак чланове предлагаће епископ споразумно са епархијским црквеним судом све кандидате, које за достојне и способне пропађе, обзирући се при том на локалне околности и погребе сваког појединог среза. односно протопрезвитератског округа. Ови потоњи неће подлежати потврди круне него ће их епископ потврђивати. Сви чланови намјештају се стално (§ 181. т. з. ал. 4.) а поред тога узакоњује се и начин, по ком се стари и изнемогли н за службу неспособни чланови савјетници уклонити и други изабрати могу. Стање правих чланова, који ће иерманентно уз епископа сједиште своје имати и непрестано службене нредмете обрађивати, обезбијеђено је од стране *) § 181 усвојен и цримљен према предлогу гг. народних првака с тијем, да је у пагледу постављања и цлаћања редовних чланова цркв. епархијског суда усвојен предлог високопреосвећене гг. Архијереја. Види „Источник" бр. 8 9 стр. 229 и 232—233. Пр. Уред.