Istočnik

Вр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 369

црква н њени службеници и установе не могу слободно у православном духу да живе м да се развијају; то претставници свештенства и народа предлажу и моле свету патријаршију да се посљедњи став ХП. члана општих одредаба преиначи и да гласи како је упоредно у уредби стављено, да се цјелокупна сума, коју је до сада издавала земаљска управа из земаљских средстава на горње цијељи, од сада у цјелини издаје великом управном и просвјетном савјету, како би овај непосредно намиривао споменуте потребе, те се тиме уклонио непосредни утицај неправославних земаљских власти, која не може корисшан бити. Оправданост овог нашег предлога тако је јасна, да мислимо да није потребно да је опширније разлажемо, и надамо се да ће света патријаршија увидити, да се нашој светој вјери користиги може само, ако она одлучи онако како ми предлажемо. III. 0 постављању и наплати ђакона, који су уз митрополита и у епархијској канцоларији. (§. 95. у свези са §. 193.) Митрополити хоће и предлажу у другом ставу §. 95. да оне ђаконе, који су уз епископе као церемонијари и у канцеларији епархијске управе као званичници служе, бира и поставља самостално епископ, и да истима земаљска влада дозначује и издаје плату, — а § 193. по митрополитском предлогу одређује да свагдашњи епископски тајник, односно канцелиста води записник црквенога суда_ Претставпици свештенства и народа предлажу, и моле да се на оба мјеста, уклони самостално наименовање оних службеника од сгране епископа, и да се уклони плаћање истих од стране неправославпе земаљске владе, — јер тиме се опет стављају ови важни службеници у одвисност од земаљских власти које стоје ван оквира православне црквено-просвјетне управе, те се отвара поље страним утицајима, које треба избјегавати, ако се хоће да црква својим властитим животом живи и слободно се креће, — те зато упоредо иредлажу да поменуте службенике поставља епископ у споразуму са енархијским управннм и просвјетним савјетом односно црквеним судом, — и да их плаћа епархија из својих средстава, и надају се да ће свега патријаршија ово увидитп и одлучити ове тачке по њихову предлогу. IV. 0 спомињању конвенције од 1880. (§ Н5.) Као што смо нанред код I. спорне тачке (на чл. II.) споменули и образложили са свим је излишно да се у овом §. 145. опетовано спомиње конвенција^ јер ми тим спомињањем не признајемо ваљаност и каноничност садашњег начина постављања митрополита, већ предлажемо други нови начин, — и ако је земаљска управа захтијевала, да се и у овом § — у спомене иста конвенција из разлога које је она при преговорима писмено изјавила, да би се тиме конвенција »признала као један од основних закона за вршење спиригуалних (духовних) ствари православне цркве у Босни и Херцеговини«, то је том захтјеву потпуно удовољено оним. што је исга у члану П. споменута, те је сасвим сувишно овде исту спомињати, те поред онога, што смо напред код I. спорне тачке споменули молимо свету патријаршију да изостави овдје ријечи о копвепцији, како се отуда неби крива тумачења и нови занлети и сукоби развили, а корист наше цркве захтјева, да таких више не буде послије толико годишњих њених трзавица и патњи.