Istočnik

Стр. 382

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

Глава XXIV. Уважазање несреЂе код ближњих. Доброчинство. Сваки положај, у ком човјек аоштено може живјети, једнако је достојан поштовања; досгојан је поштовања и ноложај сиромаха, ако се опамети својом несрећом за своје сопствено усавршавање, и ако не мисли да му патње оправдавају његове грјешне и рђаве поступке. Али у сваком случају не буди строг у свом с^ђењу о сиромасима. Сажаљевај и онакве сиромахе који нијесу у стању да угуше своје нагоне досаде и злобе. Сјети се да је мучно трпјети нужду на великом путу или у сиромашној колибици онда, кад на неколико корака дал>е од тебе јуре у раскошним кочпјама богато одјевени и сити људи. Опрости сиромаху, ако на тебе зловољно гледа, и постарај се да му помогнеш, будући је он такав човјек. Поштуј несрећу код свакога, који је ударцнма њеним подлегао чак и у оном случају, ако човјек и није у крајњу нужд) пао, и не проси у тебе. Односи се са снисходљивим саучешћем према свакоме ко живот у невољп и у тешком раду проводи, или се у пижем положају од тебе налази; по самом том он већ нма довољно права на тај снисходљиви одношај према њему. Не дај му да може осјетити разлику између ваших положаја; немој га рђавим ријечима потцјењивати, чак ни онда, ако се теби не допада узроком своје, у нарави прирођене дрскости, или због ма каквих моралних недостатака. Несретиога ништа тако не може задовољити, него кад човјек који се, будући на вишем положају од њега, односи према њему снисхвдљиво. Срце његово осјећа благодарност ; он почне схваћати због чега постоје богати људи; не завиди њиховој срећи држећи нх за њу и достојнијема. Охолог и суровог господина свагда мрзе, макар како он плаћао своје слуге. Нагнати своје потчињене на мржњу, свагда је неморално, прво стога, што човјек такве нарави и сам зао постаје, а друго и стога, што он тијем незадовољство увеличава мјесто да га умањава, и најпослије због тога, што се потчињенн привикавају на злоупотребе у служби, отежа им потчињеиост, и таквим начином цијела група људи устаје против онијех, којп су им претпостављени. Попјто је сваком човјеку могуће, да се користи свом оном количином среће, која му је на земљи приступачна, баш стога и треба да се свако претпостављено лице стара о томе, да не би ниједно од