Istočnik

Стр. 36

источни к

имати достићи своје савршенсвто и пуноћу". Дакако да би се овдје имале у обзир узети истине разуму постижие и разуму непостижне. Тако би главни основ науке разуму постижне био у истини: „Богје Отац свију нас, а ми сви међусобом смо браћа''; а разуму непостижне: „Исус, Син Вожји, Искупитељ људи". Обје истине стоје у тијесној свези, а ова друга утвр^ује прву и чини је живом и дјејствујућом. С оком теоретичком науком ваља, по примјеру Христовом, сјединити и практичеу, која се односи на дужности, побуде и средсшва, (Свргаиће се).

Идеја бесмртности. — Ог. С. биИег. Као што је човјек свјестан да има наравствену слободу у избору, исто тако мисли, да се његова, лична екзистенција не угаси са овим кратким, земаљским животом, него да је смрт како у природи тако и у човјечијем животу само ступање у неки виши непролазни облик живота. И онај, који најконзеквентније пориче индивидуалну бесмртност, не може а да не призна бар њену могућност, ако већ пориче њену истинитост. Идеју бесмртности можемо разматрати с три гледишта, т. ј. с гледишта психологије народа, филозофског размишљања и откривене вјере. Да ли се вјеровање у даљи живот иза смрти доказати као опште људско добро, онда нас то опште увјерење упућује на нешто реално, стварно, што би заиста могло одговарати истини. Кад су даље највећи мислиоци покушали оправдати то увјерење с разлозима разума, онда морамо рачунати и с тим разлозима; а да и не говоримо, да свака теистичка религија признаје вјеровање у бесмртност као своју основу. Један од историјских најстаријих облика вјеровања у бесмртност јесте наука о метемпсихози или сељењу душа, како су је учили. Питагорејци у јужној Италији, Емпедоклес и Илатон, а чији почетак треба тражити у Египту, како свједочи Иродот. Ни један стари културни народ није оставио тако опширну и јасно исказану теорију о бесмртности као стари становници нилске долине. Египатска књига о мртвима, која је написана за вријеме краља Менеса т. ј. године 3892. прије Христа, а можда још и прије, износи нам опширан опис суђења и испитивања појединих душа од часа смрти до уласка у блаженство Осириса. Есхатолошко представљање једног локалног неба и мјеста мука даје се доказати у најразличитијим