Istočnik

Бр. 5.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 131

и голготска, допустио да му се источи крв у предкрсним и крсним мучењима, да нам у њима спреми јело и пиће живота и лијека, бесмртности и блаженства." е) Најпослије, св. тричешЛе служи нам залогом бесмртнослаи и вјечног живота. „Ако не једете тијела сина човјечјега и но пијете крви његове, нећете имати живота у себи . . . Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни и ја ћу га васкрснути у пошл>едњи дан... Оцеви ваши једоше ману у пустињи и помријеше, а који једе хљеб овај — жиЕљеће вавијек" (Јов. 6, 53 —54, 57—59). Појмљиво је да тако висока тајна мора тражити и нарочите услове с наше стране; она тражи потпуну сабраност, строго самоиспитање своје савјести и потпуну спремност да се она прими. Апостол је укратко изразио све то у слиједећим ријечима: „Да испитује себе човјек, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије, јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије не разликујући тијела Росподњега" (I. Кор. 11, 28—29). (Наставиће се). Кратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Иавјештај о сједпицама еиархијског црквеног суда и еиархијског уиравноиросвјетног савјета, држаним у Сарајсву 18., 19., 20. и 21. аирила 1906. године. Дана 18. априла т. г. састао се црквени суд Дабро-босанске епархије у Сарајеву у своју редовну сједпицу, те под предсједнипггвом Његовог Високопреосвештенства АЕ и Митрополита Дабро-босанског Господина Николаја ријешио многе текуће послове, који у дјелокруг црквеног суда спадају, и донио многе предлоге за заједничку сједницу епархијског црквеног суда и епархијског просвјетног савјета, међу којима је био и »Предлог за привремено уређење дотације парохијског свештепства Дабро-босанске енархије«, јер се дефинитивном уређењу свештеничких плаћа није могло сада приступити са разлога, што се права свота црквенопросвјетпог приреза, ушљед предузете регулације разних земаљских пореза, неће моћи сасвим тачно знати до конца ове 1906. године. Сутра дан, 19. априла састао се епархијски црквени суд и епархијски упр.-просвј. савјет у своју зај(дничку пленарпу сједницу, у којој је према закључку последње заједпичке сједнице од 2. децембра 1905. требало као прва тачка дневнога реда да се ријешава питање о свештеничким плаћама. Но како је неколицина чланова просвјетног савјета, на супрот поменутом прошлосједничком закључку ; хтјела да се прије тога одржи сједница само ширег иросвјетпог савјета и ријеше друга питања, то је Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит Госппдин Николај прекинуо сједницу, оставивши са присутним свештенством сједничку дворану. Послије овога распуштања заједничке сједнице одржали су чланови свје-