Istočnik

Стр. 128

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 5.

јело враћа земљи, а дух Богу, који га је и дао (12 ст. 7). А још већу сигурност бесмртности налазимо у деутероканоничким 1 ) књигама, у књизи Мудрости и другој књизи Макавејској. „Само луда вјерује, да се дух разиђе као риједак ваздух", „али душе праведних су у Божијој руци и неће их дохватити иатња смрти" (Мудр. 2 ст. 3, 3). Под најтежим мукама признају седморица макавејске браће своју чврсту вјеру и долазак у вјечни живот, у васкрсење и казну зликоваца (Мак. П. 79—80). У хришћанству добио је појам о индивидуалном духу тако високог и јасног изражаја, да је Лајбниц у предовору „Теодисеје" рекао, да је истом Христос вјеру у живот послије смрти утврдио снагом једног законодавца. Духоваи човјек је божијег рода (Дјела 17 гл. 28), уд Христа, његово тијело, храм светога Духа (I. Еор. 3 гл. 16, гл. 6 ст. 9 и 19). Начело хришћанства: „Моје царство није од онога свијета (Јов. 18 гл. 36) изложено је у читавом реду лијепих парабола и паметних прича — мислим параболе о великој тајној вечери, о пет лудих и пет мудрих дјевојака, приче о сијачу, виноградарима, о риболову, о бисеру — да је и сиромах и богат, и ограиичен и мудар налазио ту утјехе, а и даље ће је налазити. На ово би се дало надовезати питање, како се смије замишљати тај будући живот на оном свијету. Чисто чулне представе, по којима би небо било као њека идеализирана, другчијом материјом снабдјевена земља, треба одбацити али и појам саме непропадљивости као што се налази у учењу о селењу душа, не може нас за увијек задовољити. Што желимо и чему се надамо, није толико неко стално понављање мање више аналогног тока ствари; исто нам тако не изгледа толико важно, тежити и за вјечним покојем без рада, него ми захтјевамо да се духовна свијест слије са бесконачности, захтјевамо учествовање у највећем добру, што нам као идеал знања, светости и љепоте лебди пред очима и то у вези са линеарним продужењем личности. ________ _______ _ 8) Да завршимо. Сви приговори против вјеровања у бесмртност, како стари тако и модерни, разбијају се о силу религиозног, знанственог и умјетног идеала. За сваког је великог ијесника идеја бесмртности естетска потреба за рјешавање моралних конфликата. Једна Одисеја и Илијада, трагедије једног Есхила и Софокла не могу се замислити без вјеровања њихових јунака у бесмртност као ни један

4 ) Иисац се овди држи римокатоличког гледишта те рачуна веке књиге у деутероканоничне т . ј. у каноничне књиге касније додаие, а те књиге наша црква броји у неканоничне. а ) Пасус о души у животињама ивоетављен је. Прев.