Istočnik

Бр. 6.

Стр. 155 -

Мариндолској парохији, ошрхије горњокарловачке, да су ондје неки свештеницн, обносећи богојављенску водицу, у свакој кући, послије обанљена чина, написали кредом на собним вратима I™ |Хрг. Молимо браћу свештенике да пам саопће, да ли тај обичај НијКд. постоји јлп гдјегод, и ако постоји, па ком осаову? Нлча је познато да римски свештеннци, обносећи око Три Краља „крижец" пшпу по собаим вратима Сг. М. В. (Гашпар, Мелхијор, Балтазар), али да томе слично чине п наши свештеници, то је за нас новина". Од тога времена (20. јаиуара) па до дапас остало је горње питање у „Пастиру Д >бр >м", неријешено. Ми ипак не мож<\мо ћутке и равнодушно прнјећи преко тога. У првом реду важвост, а погом и сама стилизација пнтаЕБ траже да се ствар у јавности расправи. Нре ^мет, како виднмо, засијеца у службену дј^латност свештеника, вормирану правом наше цркке. Ми треба да будемо свагда на чисто са правом и дужностима, које нам у том погледу црква даје и прописује. Свештепик је стр >го обвезан, да обавља само онака свештенодјрјства и мољења, која су и како су усгавом цркве проиисана. Свако отступање од нршнсаног уегав1 или увађаље ма какве новотарпје најстрожије је кажњено. То нарочито захтј^ва сам пуризам учења, дух православља и чување јединства обредности у нашој цркви. Што нијв канонички утврђено, томе код нас нема мјеста (Трул. 81.; Карт. 103). Само је средишња врховна црвена власт, цмајући пред очима капоне црквене и старе богослужбене уставе, комнетентна прописати и увести какву нову службу или мољење. Узмимо на ум познато значење празника Богојављења у православној и римској цркви. Она прва, сагласно историји јеван^ лској, слави тај дан откривење прес.вете Тројице или крштење Хрнстово у Јордану (Мат. III, 13 —17.; Марк. I, 9—11.; Лук. Ш, 21—22.). Ова друга — по свом бревијару — учи: „Тпђпв штасиПз огпакит сПет вапскпт соЧшиз: ћоЛе акеПа Ма^оз ЈихИ а<1 ргае8ер1ит: ћосПе уашш ех 8Г|и« 1ас1;пт еак а(1 пир1лач: ћо(1Је т ЈогЈапе а Јоапие СћгЈв^ич ћарИгап уошк, и1 ва1уаге(; лоз. А11е1ија". Тако и постаде у источиој цркви: Богојављење (етфауе^а, в-еосрауеса, гј ет иулчихс, тј^ера), а код латииа: ерјрћапја, сНеб ер!р1|а!П011Ш1, арраг1110П18 или аррап'(; : опит, те посебпо 1е8(ит 1пит ге^ит обзиром на мисао западних писаца, да је, у тројаком откривању, ипак најважнији поход источних мудраца, који, по предању, бијаху „три краља" : „Са8ра1", „Ме11иог", и „Ваћагаг". Како римска црква, дошљедно учењу свом о празнику „ ву . 1пји кга1ја", не м >же имати великог водоосвећења, које стоји у свези са успомен^м на крштење Христово у ријеци Јордану, морала је па тдј даи за