Istočnik

Стр. 148

источник

Бр. 6.

нобораца" гдје их бјеше и гдје их има. Иаузетак чипи у томе Мокрин, но броју душа једна од најјачих општина нагпих али и саразмјерно најсиромашнијих. Нигдје ова секта није толико добила израза и тако разрађена као тамо. Карактеристично је и за размишљање је, да, ако се баш у самом Мокрину и не зачне каква вјерска новотарија, она га се у знатној мјери мора дотаћи, ако се са стране уноси. Тамо она ухвати корјена и задобија присталица, тамо се она разради и добија неке нарочите форме. Види се то по томе, што су сви вјерски покрети имали и имају тамо знатан број присталица. И Назарени и покрет „побожних" и „иконоборци" тамо су се најчвршће увријежили и корјена ухватили. Најновија секта „суботари" само тамо има присталица за сада, (Ови, држећи се строго неких мјеста св. Писма ст. Завјета о светковању суботе, светкују суботу мјесто недјеље). Захваљујући податцима преч. г. Гр. Стајића, свегптеника у Мокрину, о „иконоборцнма" мокринским могли смо подробније сазнати. Док су се „иконоборци тамо гдје их има, задржали једино на нецјеливању икона, дотле су мокрински отишли и даље. Поред нецјеливања икона, не иду они ни за крсним опходима; не цјеливају крст приликом свећења свечарске водице, нити се крсте кад, зазвони на богослужење, за вријеме кога на кору стоје. Редовно клече кад се поји „славословије" и за вријеме великог входа на литургији. У цркву и на богослужеља ревносно долазе и не туђе се од свештеника. „Иконоборци" у нашој цркви нису давнашњег поријекла. Кад се покрет „побожних" притајио и почео малаксавати, јављају се „иконоборци". Од прилике пре десет до петиаест година. Судећи по броју присталица, које је придобио и по количини мјеста у којима се јавио, покрет „иконобораца", сам по себи не изгледа тако опасан по нагпе вјерне. Тим прије, што се код наших досадашњих секата и секташа опажа општи и заједнички застој, устајалост и у неку руку засићеност. Не одлазе ни у Назарене толико, колико прије 15 и 20 година. Свакако је мањи број нових, који у назаренству траже спасења него оних, који се враћају у православље и који још неће да се врате због „срамоте од света". Крсни опходи, похађања завјетних мјеста и скупови „побожних" већ су слабији и мање у очи упадају него у почетку свом. „Иконоборци" натпи спали су већ само на Мокрин, али — да уступе мјеста најновијој секти „Суботарима". Кад тако схватимо и гледамо на ствар, изгледа да нам не задају много муке ни бриге секташи наши. Али кад узмемо на око ту страну секташтва нашег, да оно већ више од четрдесет година разједа организам цркве наше, кад имамо на уму, да су „иконоборци"