Istočnik

Стр. 150

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

Јер ја видим, да се у садањем животу око свега са већом ревношћу бави, пошто један о овом а други о оном размишља, само о користи молитве не брину се људи. Рано у зору хита трговац за својим послом, суревњив, да пре својих другова протури робу, да први подмири потребу, претичући друге, те свој еспап прода. Исто тако и купац из страха, да други пре њега не купи оно, што он треба, жури се не мјесту молитве него на трг. Па пошто сви истим начином гину за добитком и гледе да претекну сусједа, то се тако и доба молитве употреби за други рад. Тако ради занатлија, тако књигама претрпани научењак, тако парничар, тако судија. Један као и други улаже сву своју тежњу у оно, чега се латио, те заборавља на молитву мислећи зар, да ће му забављање с Богом штетно бити по решење његова задатка. Јер онај, који се својим занатом бави, вјерује, да је Вожја присутност при његовом раду без снаге и дјеловања. Зато и забацује молитву и узда се у снагу својих руку, не мислећи на Онога, "Који му је руке дао. Због тога и онај, који се напорном душевном снагом бави каквим знанственим радом, не мари за Онога, Који му даде душевну снагу, него, као да је сам у себе улио та својства, рачуна на своју заслугу и дивљење својих ученика, па пошто не ће да вјерује, да му је Божјом помоћу икакво добро у дио запало, штује свој душевни рад више од молитве. Исто тако и остала занимања одузимају души времена за више и небеско ради бриге о материјалном и земном. Због тога је гријех на земљи широм распрострањен, све више обузима маха и разгранат је у свима људским тежњама. Јер заборављање Бога овладало је свуда и дар молитве не одржавају људи при свом послу. Са занатом долази лакомство, а лакомство је идолопоклонство. 1 ) Тако сељак не премјерава своје поље како би требало, него у жељи, да свој посјед све више повећава, даје гријеху у свом послу све више мјеста, ширећи своје међе на рачун другога. Отуд оне жестоке расправе о међашним знацима, јер обузети болешћу лакомства нападају један на другог. Отуд претња први знак зла, и међусобни напади, који се често завршују крвљу и смрћу. Исто тако служе разним врстама гријеха напори код суда, да пронађу безброј оправдања разнии неправедностима. Судија кривотвори или из жеље да добије својевољно правдине теразије или против своје воље, обманут насртљивошћу оних, који истину замршују, одлучују у корист неправде. Па чему да се наводе све појединости, на које све начине и у каквом се све облику увлачи гријех у живот човјечји, чему није ништа ') Кодош. 3, 5; —