Istočnik

Отр. 226

И С Т 0 Ч II И К

Ова се Чудеса довршују на листу 151-ом. На овом листу пише црвеним словима: (0 стаго кселенскдго сед<идго соко(1л КЛ101ГК. На овим сљеди : „Иже не ск к г кр010 что10 п кседппннлгк С)1дцел» г к силса ндпнго и Кгл: н пр-кчсто рождшие его Клдчце ндние КГ|,е, и прочи ^рк стих г к Пјкдикндга ч ^ дјсј при(<илк1|цилгк нк иок8шл1ои1 ,ил «се показлн/ии И слокеси Пр*Л1$ДрОСТНИЛ1И Глко Л4НШ1,<) «ЈКрДШ,аТП ИЛИ 110 Л1НСН110 И\'К ТЛТкКОКДТИ И 110 СК0(Л)8 оу-и8 СКСТДКЛ1ЛТП, ДНДТЈЛЈД. + V. Ко1ИЦ г к В жјнј клгдп110 кнпжнце сје д ч8дес к Дкн кто д-к и счктнтт*, Оувоги (С досрпхт* дел г к слЈиренУи лиш\"к Гдкрило к г к лгго зшд ц) рждсткд: д\['лг•' (1733). Почетна слова: ,,И - ' и „о\с" написана су црвеним мастилом. На обратној страни овог листа стоји написано: „Видео и описао за Краљев. Српску Академију Епископ Ник Ружичић. 1893. год." На листу 152—177 написато је другом руком а црвеним словима: „ЛкдВист'к г'с'8 ндпк<и8 1с8 Хс8." Овај „Акатист" једнако је написан црвеним и црним мастилом; али су слова виша него оиа којима су написана „Чудеса". На листу 181 м написаио је трећом руком а блијеђим црним мастилом: учење св. о. Кирила, александријског архијепископа. Ово се учење почиње овако: „Еости\ г к шцд ндииго Кнрилд др\иЕПНСКОПД ДЛЈ^ДНДРИСКДГО СЛ0К0 Ц) НС\-0Де д8ши II Ц> КТОрОЛЈ нришдстки. К ојосј сл!рти 1д'ко горкд /ии ест^к. Комсе гнни зд нд кезконечнд ест и т. д. Ово се „слово" свршује на листу 193". Ношљедњи лист ове књиге обиљежен је страном 194 м . У овој су књизи написана сва она Чудеса Пресвеге Богородице која су штампана у Венецији: „При господинВ пдни Теодосно 1808.; а којасу преведена: „()'к Грсч«кдпџ КУкентЈелПх РакичелгкФшечкилгк,ОфилН(Н'мгк Дркве Олдкжо«(гЕркск'|А хрлл^д стдгиЈ Опур/дцшд Ч!?доткорцд в г к Тр1 «ст 'к сВцјма . Нд здхтевднме г. Тол1м Жнлиновичд кбпцд и грдждднинд трТестинскдги> н А |чО;кс иждивенјелпу нд т^пт*. изддтд. Ндстоан1«л1 г к 8 типогрдфУп 1еред ОппрУди>нд Рдфдиловичд Ж Идштроекичт*", а која су овијема сличиа тако, као да их пок. Ракић није с „греческаго" превео иего преписао из ове књиге, која је од његове старија најмање 75. година. Само пет чудеса има ова рукописна књига којих нема у штампаној Ракићевој. Она приказују догађаје у светогорском маиастиру Ватопеду. — У окој књизи а на странама 69—73, пише: „и> пречстои цркои и пдтрјдршскои шкитмн К дтонедскои ч8до к к. (22) дикнд покестт*." Под четвртим чудом пише: „Кише н инд лшогд чбдесд в г к тои чВднои иЈЕИтели в^ктошдскон, и дз г к тд сдкрд1п,ешд рддн словд неидписд^к тдчно VI' тдзоилшштолгн лше ЛгдпУи покелп% вд<и к кдко пленлгк Кк1\ и кдко