Istočnik

Бр. 9. ИСТОЧНИК Стр. 231 И као тто рече Давид, пророк Богом надахнути: Мила им бјеше красота дома Вожјег на земљи*). А домови ови, — манастири свети Србинони, у данима крва и искушења петовјековног и више, — бјеху први лијечници, просвјетници, уточници па и добри вијесници српства паћеног. 0, много ли и премного и неизрециво ни језику златном, дугујемо њима: за Србовање, живљење и спасење наше ! А крв смо ми од крви, и кост од кооти наших покојних великана побожних и родољубних, па нека буде и нама мила красота дом Божијег на аемљи. А и како би, и с којим ли образом изашли кад Господ саизволи, на сусрет покојиим велигсанима нашим, кад би напустили њихове аманете свете? Зато уздржимо свете задужбине њихове. Уздржимо ради славе божије и нашег спасења, ради миле успомене на прошлост славну, ради одбране побједоносне од садашњости лукаве, и ради добре будућности, — ако Бог да! И пјевајмо у њима и па сваком мјесту спасоносне оне пјесмице вјером отаца и праотаца богомољаца: „Господн помил^и"! и „ГЈ јпгвжтја КоГОрОДИЦЕ спаси наск". (Наставиће св).

Из нраксе. При миропомазању колико пута се говоре ријечи: Њчатк дард Д^д скатЈГШ ? У ,,посл'кдокднТи> скАтаг^ /Ииропо/ИдзанТА" пише, да свештеник по прочитаној молитви: „Влгослокен-к еси Господи Еоже . — иза облачења новопросвјећеног помазује младенца светим миром, творећи крста образ на челу ... и т. д. и говорећи : Њчдтк ддрд Д^д скатдгш, Л .иинк, Пошто нема упутства, да при сваком помазивању понаособ вал»а те ријечи произносити, допољно је ако се само једанпут изговоре. Тако тумачи Хоиндцкш у Практич. руководству свом I. стр. 46. гдје вели, да нити у црквеном уставу, нити у старој пракси има за то основа, да се поменуте ријечи више пута изговоре. Према овом тумачењу је пракса многих наших свештеника, који те ријечи код сваког помазивања произносе, погрјешна. Може ли служеЋи свештеник самога себе послужити при св. литургији? Н. пр. додати себи кадионицу, теплоту и т. д.? Никако неможе, јер свештеник но учит. изк-кстмо, кад служи свету литургију, носи на себи образ цркве, невјесте Христове, те би *) Пјес. 20.