Istočnik
И С Т 0 ч н и к
Стр. '239
а за доцента Божг/дара ЈеремиКа. Иодјелу појединих катедара устаповиће епископат споразумно са професорском колегијом у почетку идуће школске године, која почиње 1. (14) септембра. Црква на Западу. Римска црква броји 1514 епископа од којих 1017 имају своју дијецезу, а остали су т рагШшз тМеПиш. Од ових епископа 291 припада разним монашким редовима, највише фрањевачком.
Јереј Обрен Козић, парох у Г Храс[1у, столачког протопрезвитерата и иочаспи члап епарх. цркв. суда у Мостару, пошље дугог боловања премипуо је 3. маја о. г. у Засаду, код Требиња, те је 4. маја од седморице свештепика опојан и сахрањен у Требињу уз велико учешће српског грађанства Пок. Козић рођеп је у селу Крајпољу, кот. љубипском, у Херцеговини, 8. фебруара 1874. Српску основну школу свршио је у Мостару, нижу гимпазију у Сарајеву, а богословију у Биограду. Од 1. септ. 1898. до 1. сепг. 1904., дакле пуних 6 година, био је учитељ па срп прав. осп школи у мап. Дужима, гдје је учитељску дужност марљиво, савјесно и одлично вршио. Док је ту учитељевао, број ђака је сваке године растао тако, да се прије 4 године морала подићи већа, нова школска зграда, која данас спада међу прве и пајљеше српске школе у Херцеговини Око подизања ове лијепе школе и сабирања прилога за њу био је пок. Козић деспа рука братству манастирском. Пок. Козић руконоложеп је у Мостару за ђакона 26 септембра, а за пресвитера 28. септ. 1904. и затим је постављеп за пароха у Г. Храсну. Ту је као свештеник био честит, ваљан и примјеран, а мећу парохијанима врло омиљен и уважен Какав је био према браћи свештеницима, свједочи најбоље то, што је он 1. повембра 1905. између 11 свештеника столачког среза изабрап за т,чагног улана епарх. цркв. суда у Мостару. Поред своје тегнке учитељске и пастирске дужности пок. Козић доста се бавио и огшсивањем села, од којих радова пеке му је издала Српска Краљевска Академија наука у Биограду у своме етпографском зборнику, а пеки радови његови штампаће се па скоро. Колико је црква у пок. Козићу изгубила, појмиће сваки, који га је поближе позпавао. Био је члан свештеничко-удовичког мировинског фонда у Сарајену, те ће сада његова супруга са дјететом имати мировину годишње од 1200 круна. Вриједном свештенику Обрену Козићу нека је лака црпа земља и вјечан му помен у цркви и у пароду српоком, који је он толико љубио, и коме је предано служио!
иту л а.