Istočnik

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 251

и која по погрешном додуше 1 ), али опште примл>еном тумачењу 53. трулског правила сачињава брачну сметњу до 7. степена укл>учно. Српски архијерејски сабор, када је горње своје ријешење доиио, поступио је само по пракси осталих автокефалних цркава, јер н. пр. у Русији је духовно сроство брачна сметња само између кума и матере кумчета, или изме^у куме и оца кумчета. Односни синодални указ угледао је свијета 16. апр. 1874. а поиовљен је 31. окт. 1875 2 ). У Карловачкој митрополији се поступа по начелима, изложеним у Милашеву цркв. праву на 654. страни, гдје су набројани сви случајеви забрањених бракова у духовном сроству, а сви ти случајеви допиру до 4. степена укључно. У вас се строго држи наре^ење 53. правила трулскога сабора, те се бракови у духовном сроству директне линије до 7. степена укључно забркњују; дочим се на споредну линију према вјековној, пракси цркве нема обзира. 6. Закл>учак, да духовно сроство између кумове дјеце и браће не постоји, сасвим је правилна пошљедица правилног тумачења канона. да споредног духовног сроства нема. 7. Највећу пажњу је обратио архијерејски сабор на брак двоје дјеце, која имају заједничкога крштепога кума, јер је подјел.ивање дозволе за оваке бракове свом расмотрењу придржао. У руској цркви је ово питање већ давно ријешено. Јер, ма да 212. тачка номоканона забрањује брак изме^у лица, која имају заједничког кума, руске канонисте и пасторалисте доказују, да та ставка нема свога канонскога извора, нити је у руској цркви игда у пракси примјењивана била. Та је околност и св. синод руководила, када је 31. дец. 1837. ову тобожњу брачну сметњу коначно и за свагда разрјешио 3 ). Наш народ сматра по гдје-гдје дјецу са заједничким кумом, за духовну браћу, но било је већ и у нас случајева оваких бракова, премда доста ријетко. У Грчкој се оваки бракови такође допуштају, а дозвољени су и у митрополији карловачкој и сибињској. Од осталих закључака ваља споменути још пошљедњи, по којем брак између мужа и жене не долази у питање, ако би крштавали дјецу једних те истих родитеља. Овај закључак је свакако више ради умирења народа с једне, а ради поуке свештенству с друге стране донесен. Јер доиста је у

4 ) ГТавловт.: Церк. право 428. а ) Булгаковг: Шетол. кн. 1098. 8 ) Шс1ет 1098., 1.