Istočnik

Стр. 258

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

Извјештај српске вел. гинназије карловачке за школ. годину 1905 /6. Уређује управа. 8°. 117. стр. Ово је 47-и извјештај ове најстарије у Српству гимназије, која је народу нашем широм цијелог Српства толике врсне и вриједне синове одгојила. Премда на насловном листу извјештаја не пише, завод је вјероисповједног карактера. Уводно мјесто извјештаја заузимају лијепи чланци из стручнога нера: катихете-професора проте Ивана М. Маширевића, који о очигледности у религијској настави — о овој у нас досад тако рећи непознатој појави — врло лијепо расправља, и професора Душана Сперњака, који поради што уснјешнијег учења модерних језика са јаким аргументима предлаже, да се по примјеру Немаца и Француза и у нас осиују тзв. феријалне стипендије за боље ђаке, који би за вријеме школског одмора са везаном маршрутом у стране земље путовали. Предлог врло симпатичан и умјестан. Камо среће, да га они, којима је Бог дао, па и сувишка имају, примјете и уваже. Наставни план завода је строго по типару државних завода. Нас се у осталом овдје понајвише настава вјеронауке тиче. Ту видимо разлику између тамошњег и нашег наставног плана. Јер док се у нас предаје у гимназији у I. разреду и стари и нови завјет, а у П. и Ш. пространи катихизиз те у У. историја, VI. и УП. догматика, а УШ моралка, дотле се у карловачкој митрополији предаје у I. разреду: стари завјет, у П. катихизис, у Ш. нови завјет, у V. и VI. догматика, у VII. моралка, а у VIII. историја цркве. — Успјех је из вјеронауке у Карловцима судећи по оцјенама врло лијеп, јер има разреда у којима је 24%, 33%, па и 47%, а у 8 разреду чак 59% оцјењених ученика добило: изврсну или веома добру оцјену. Жао нам је, што нијесу наведене књиге, учбеници из којих се ђаци из вјеронауке спремају. Ово у осталом није ни код једног наставног предмета наведено. Зашто?... Сваку нохвалу заслужује узорно његовање хармоничног црквеног појања које се у 9 седмичних часова предаје. Издржавалац гимназије плаћа нарочитог професора за овај нредмет. Није дакле чудо, да ондје гдје се појању толико пажње посвећује и има лијепога успјеха. Ђаци — ђачки хор — поје сваке недјеље и празпика у катедрали карловачкој на литургнји, те суботом на вечерњу и на пређеосвећеним литургијама. Штета, што у извјештају није пазпачено колико ђака је учило црквено појањо. Између необлигатних предмета не опажамо, да је предавана стенографнја, чију потребу није нужно доказивати. Постоји под надзором професорског збора тзв. ђачка трпеза за сиромашпе ђаке који за јефтину цијену добру рану добивају. Има и ђачко књижевно друштво »Стражилово«, у коме се ученици виших разреда према друштвеним правилима под професорским надзором вјеџбају у састављању и писању разноврсних производа из области наука и лијепе књижевности. Како ова установа, тако и установа ђачке трпезе у нас су на жалост непознате, ма да су од великог замашаја Што се статистичких података тиче: професорски збор се састоји из управитеља, 12 редовних професора и два професора за необлигатне предмете. Сви ти професори предавали су свега у осам разреда 31 предмет 335-орици ђака у 241 седмичном часу. Од 335 ђака има Босанаца и Херцеговаца свега 20 (међу њима три одликаша), православних ђака било је 305, римокатолика 27, упијат 1 и лутерана 2.