Istočnik

Стр. 260

источник

Бр. 10.

теорија, која не признаје до год. 340 н. Хр. ни једног Хришћанина монаха, скроз погрјешна, када једине изворе о монасима: Шз4опа 1аи81аса од Памадиа и Шзкича топасћогиш од Руфина за приче сматра. На тај би се начин сва литература оног доба одбацила — и мјесто свјетлости, историја би пала у још већу таму. ^УеЈп^аНеп има велики број присталица, јер од како је монаштво познато, оно је од увијек имало своје непријатеље. И дана данашњег пишу се ватрени чланци против калуђера с очитом намјером, не би ли се тај сталеж што више оцрнио. Но та је појава логична погпљедица те околности, што су се испитивањем гштања о монаштву бавили поред позваних и многи непозвани. Колико би нам их, од тих непозваних добрих људи који се толико брину за калуђере знало и могло рећи, шта су и како су постали ти калуђери? каква им је историја? какова прошлост? те шта ти добри људи замишљају под »узвишености«, која покрива манасгире и калуђере? Ако данас има тужбе на калуђере, не треба заборавити, да су те жалбе — у колико су и оправдане пошљедица коначно још ни засад несређене организације калуђерског живота. А да се и то сазна шта је узрок, да се до ваљане организације ни до дана данашњега није дошло, ваља читати, истраживати и радити много, на тек онда писати, ако се до тога у опште држи, да оно што се напише или каже и — вриједи. Консшаншин. Кратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Автономне вијести. Еиархијски црквени суд у Сарајеву држао је 8. јуна 1900. под предсједпиштвом високопреосвештеног господина АЕ и Митрополита Николаја Мандића своју редовну сједницу. На истој су ријешени предмети под записничким бројевима: 429—462 из 1906. Између њих: Обавјестиће се свештенство сребреничког протопаезвитерата, да је према »Уредби« само једанпут у години обвезано водицу свештати у домовима парохијана, но просто му стоји на захтјев вјерних, у колико то службене прилике допуштају, и више пута свршити тај чин. — У начелу изречено је умировљење пароха Н. С. у В., и умолиће се еп. упр.-просвј. савјет, да му мировину дозначи. Парохија његова новјериће се у администрацију свештенику М. С. — Катихизирање у ком. основној гаколи у Кр. повјерено је са 1. септ. свешгенику М. П. у М. с тим, да ће га за тај труд надлежни парох X. Р. П. коме би катихизирање у дужност спадало, хонорирати. Наређено је паросима Ј. Петронићу зеничком, и Ј. Симићу, бусовачком, да нреузму опслуживање биљешевске парохије. ■— Служи на повољно знање извјешће земаљске владе, да је на овдј. молбу наредила поправак цесте између Ман. Папраће и Хап-Цапарди. — Дозвољено је свештенику Николи Скакићу у Пшестоседмично отсутство. — Одговорено Је цркв. одбору у Г., да овај епарх. цркв. суд из начела неможе препоручивати а још мање молити отварање механа код цркава, јер љута пића наш народ и морално и материјално упропашћују. — Наређено је протопр. звању у Варцару, да се на мјесто Алексе Јерковића свештеника, који је прешао у бањалучку епархију, изабере нов члан замјеник овога суда за