Istočnik

Бр. 14. и 15.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 361

Кратка историја часнога крста Христова*). — Сава Попови-ћ, богослов. IV. год. (Рељево.) (Свршетак.) Перзијски краљ Хозрое П. (610—641) заузе Ираклију, Антиохију, Палестину, те 614. године упаде у Јерусалим, поубија 90.000 Хришћана, оплијени храмове и одведе у ропство у Перзију мпоге јерусалимске Хришћане заједно са патријархом Захаријем и часним крстом, па коме је Христос био разапет 13 ). А кад Хозроја уби син му Сироје и бојна срећа се окрену Ираклију, принуђен би Сироје да склопи мир. Цар Ираклије ослободи Јерусалим и по уговору мира доби Ираклије св. крст натраг и донесе га у Јерусалим у највећој слави. На подножју горе Јелеонске дочека народ крст са патр. Захаријем, носећи палмове гранчице, као кад оно иђаху Јерусалимљани Христу на сусрет. (Мт. 21, 8—10; Мрк. 11, 7—11; Јов. 12, 13). Сам је Ираклије носио крст и то оним истим путем, којим га је носио и сам Господ Исус. Но код црквене капије устави га невидљива рука, те се по упутству анђела обуче цар у скромне — сиромашне хаљине и пренесе св. дрво на Голготу, гдје је и нрије било. Та опћа радост хришћанска била је 628. године 14 ). Но поново касније крст би пренесен у Цариград 16 ), а за тим један главни дио 16 ) опет повраћен у Јерусалим, али се не зна кад. Крст је и послије тога са Голготе много пута ношен и опет повраћан. Тако н. пр. видимо, да га ни Готфрид, освојивши Јерусалим 14. јуна, 1099. год. није нашао у храму, када је бос и у врећу обучен пошао на Голготу да му се поклони. Био је на име у једнога монаха из Сирије. Касније су га Хришћани опет нашли и у храм Вознесенија на Голготи поставили 17 ). Када је Саладин при крају XII. вијека на Јерусалим ударио, буде часни крст заробљен заједно с епископом лидским, који је крст пред бранитељима носио 18 ). Ричард Енглески преговарао је са Саладином, да Хришћанима крст поврати 19 ). Од њега је само једна честица сачувана. Поједине дијелове часнога крста носили су и у ратове. Када су Сарацени под водством емира Афдале пошли на Јерусалим, узме Арнулф (свештеника Арнулфа поставио је за патријарха краљ Готфрид) један дио крста (други дио остави у храму на Голготи) и унесе га у војску. Тако војска одушевљена потуче Сарацене до ногу код Пекалона. И у војни Балдуина I. сам је патријарх носио крст у војсци против Муслимана. Војска одушевљена потуче Муслимане у Јафској долини. *) Види број 7. од ове год 1а ) Цетињока „Просвјета" за 1895. год. отр. 193. и 572. 14 ) 6тс!е1у (Уј. К1аш) Роујевшса згеЉф^а уцека. 2а У1§е гаигеДе агеЉу. ибШИа. 2а^ге1) 1897, стр 36. Историја хришканске цркве. За школску младезк израдио: Григорије (Никола) Живковић, митроп. аворн.-тувлан (треће попуњено издање) стр. 55. и „Ороокјета" ва 1895 стр. 193. и 575. 15 ) Цетињска „Иросвјета" аа 1895. стр. 193. и 615. 16 ) Док је крот био у Европи, много је мањих честица одвојено и равнеоено по разним градовима Европе па и Азије. (в. примј. 17). 17 ) „Просвјета" за 1895. стр. 194. 18 ) Шс1. стр. 195. 19 ) Ш<1. стр. 196.