Istočnik

Бр. 14. и 15.

ИСТОЧНИК

Стр. 375

хији. »Американски руски Вјесник« тражи, да за епископа буде постављен један од американских свећеника. Нове индулгенције. Почетком тек. године подијељене су папским декретом изузетно индулгенције свима римокатолицима, »који желе да очисте душу своју тајном св. нричешћа чегпће наго обично, наиме, који се свакога дана приближују св. олтару ради причешћа.« Те особите индулгенције дате су не само онима, који се те побожне праксе држе, него и онима, који желе, да је предузму. Масонска агитација противу римокатолицизла у Аустро-Угарској. Са увађањем грађанског брака у .Угарској Масони су отпочели живу агитацију против римокатоличке цркве у читавој земљи. Агитације се тиче популарне теме: ј , рго сПуо И по". Под тијем именом основано је у Вечу г. 1901. друштво са хиљаду чланова. Даљом пропагандом то друштво броји већ сада у Бечу око 38.000 чланова, а уопће у Аустрији на 200.000. Лист „Ва Ст11а СаЉоПса" пише, да ту агитацију подржавају Масони и да је ложа 8с1н11ег прва била, која је инснирирала тај антикатолички покрет. Представници те ложе су Јевреји, а који поглавито драже масу против римокатолицизма јесу: новинар Алтенберг, професори универзитета: Бенедикт, Фрајн, Гринберг, чланови парламента: Еленбоген и др. Штаухер. Контраагитацију друштву „рго сНуог 1 ш " покренули су први архиепискон бечки Кардинал др. Груша и бечки Нунције (легат папски на бечком двору) својим енергичним апелом па римокатоличке епископе и уопће римокатолике у Аустрији, што настави послије бечки католички централни комитет помоћу епископа и клира свију дијецеза у Аустрији. Но Масони у Бечу основаше и друго једно друштво под именом „ГгеЈе бсћиИе". Ово се друштво раширило нарочито по Њемачким провинцијама и у Моравској, а у сврху, да из народних школа истисне католичку вјеру. Насупрот овоме друштву основаше римо-католици католичка школска удружења: „8сћи11Уегеш„ и „Пиз-УегеЈп". Оба ова удружења под јаком заштитом аустријског католнчког епископата напредују са великим успјехом. Избор црног папе. На мјесто умрлога генерала језуитког реда Мартина изабран је за новог генерала истога реда за такозв. »црног папу« дана 26. авг. (8. септ.) у Риму свећеник Фрањо Ксавер Вернц, поријеклом Њемац. По саопћавању талијанских листова језуитски ред броји сада пет асистенција: и то талијанска са 1922 члана, германска са 4331) чланова, француска са 3088 чланова и енглеска са 2754 члана. У пошљедњу асистенцију убрајају се и чланови сјевероамериканских уједињених држава. 17. евангеличко-социјалии конгрес у Њемачкој. У мјесецу јуну т. г. одржан је у Јени 17. евангеличко-социјални конгрес под предсједништвом професора Адолфа Харнака. На конгресу је учествовало око 1600 људи Познати педагог проф. Рајн говорио је о одношају конгреса спрам социјалне демокрације. Проф. Содан гов )рио је о измирењу међу социјализмом и индивидуализмом. Још су говорили проф. Баумгартен о знаменитом хришћанском социјалисти пок. барону Голцу, затијем Најман, на пастор др. Рнтелмајер о вјери у будућности и утјецају вјере на социјализвм, најзад пастор Брекер из Хале, пастор Либстер из Лајпцига и доцент тибингепшког универзитета др. Бернард Хармс. На задњој сједници, 7. јуна одржаној, прочитап је извјештај за год. 1905. из кога се извјештаја види, да је број чланова порастао до 1091. У касу је унесено те године 7000 марака