Istočnik

Бр. 17.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 421

Црква и сада — веле римокатолици — препоручује вјернима моралае савјете. Тако она заповиједа, да се вјереи преко године најмање бар једанпут причесте, али препоручује, да се то и више пута учини. Исто је тако само жел>а (не заповијед) цркве, да вјерни бар у недјељне и празничне дане врше дјела милосрђа и сл. Док римокатоличка црква учи, да еван^елски савјети нису обвезни ни за једнога хришћанина, и да онај, који их врши, чини нешто сврхдужности, и тим стјече прекомјерне заслуге, дотле налазимо н њених противника, који сасвим забацују разлику изме|ју заповиједи и савјета, тврдећи или да савјет има обвезу исту као и заповијед или да човјек нема никакве заслуге, ни кад заповијед изврши, јер не чини то човјек, него Бог кроз човјека, или човјек вршећи заповијед не служн Богу, јер је морална заповијед резултат разума људскога а Нв ВОЉе Божје. (Наставиће се.)

Чудеса Пресвете Богородице. Пише: Дионисије Миковић, игуман. (Наставак.) 0 чудотворној икони пресвете Богородице Дјеве Марије у манастиру Тихфинском , предјелу „Великог Новог града". 1383. године, а у вријема владања Димитрија Јовановића, великог кнеза московског и цијеле Русије, и при Алексију архиепископу великог Новог града и Пскова, и у предјелу овог првог, а на Ладошком језеру зватом „Нево", рибари рибу ловљаху. Из заносног посла њиховог трже их необична прелијепа свјетлост. која обасја језеро и околину сву. Зачу^ени и уплашени погледаше пут неба, и гле чуда! Угледаше они, да над језером по ваздуху иде икона пресвете Богородице, држећи на руци образ превјечног младенца Христа Бога нашег. И оставише они посао свој, те се стараху да виде гдје ће починути пречудни образ Божје Матере. Али, Бог не испуни жељу њихову, јер Ше нестаде испред очију њихових. И не прође дуго а угледа се светиња ова у ваздуху, над ријеком „Ојат", која је од Неве 30 километара далеко. И појави се светиња ова на ваздуху, над мјестом зватим „Смолково". Преславном чуду овом задиви се народ и са страхопоштовањем мољаше се клечећи и сузе лијући, просећп опротптење и знанпх и незнаних грјехова и вјечно душевно спасење.