Istočnik

Бр. 17.

ИСТОЧНИК

Стр. 423

И обрадовани народ поче да гради цркву у спомен часног Њезиног Успења; и у тај дан, радници три врсте у висини саградише. А пред ноћ иаабраше између себе стражу да чува свету икону и принесени материјал за градњу цркве, па се сваки радосног срца и душе поврати кући својој на починак. Али пред зору спопаде стражу тврди сан, и у тај час диже се света икона, основ храма и принесени материјал и чудесно пријеђе на другу страну ријеке Тихфине! Стражари се тада пробудише и препадоше много. А мало за тим подиже се света икона, а за Њом сазидање храма и сав материјал и устави се двије миље далеко од ријеке Тихфине. И у јутро се сабра народ и зачуди чуду преголемом и са сузама помоли се небесној Царици: „да чудесна икона ова ЕБезина остане на мјесту том". И о свему хитно извијестише архијепископа Алексију, а он иввијести руског владаоца, и сагласно вољи његовој, даде им благосов да храм доврше. На истом мјесту гдје је основ чудесно пренесен и у земљу утврђен, подигоше свети храм. По свршетку радње послагае свештеника Гооргија Јуриша, да народу околнијех села објави дан освећења храма и на исти постављање гвозденог крста. А кад се свештевик Георгије поврати из села и иђаше пустињом три мил>е далеко од храма, јави му се пресвета Богородица у дивној свјетлости сједећи на клади дрвета једног. И пред Њом стајаше светитељ мирликијски Николај, чудотворац и заповједи му Владичица, да рече свештеницима и свјетовњацима, да на онај храм поставе дрвени, а не гвоздени крст. И Георгије одговори: „Владичице, не ће ми народ повјеровати !" А тада му рече чудесни светитељ отац Николај: „Ако ти не повјерују, тада ће се догодити чудо: увјерења ради!" И тада их нестаде испред очију његових. Георгије све то каза свештеницима и свјетовњацима, али му не покјероваше, него на цркву крст гвоздени изнијеше! Али гле чуда! кад га је мајстор почео утврђивати, пухну ненадно силни од никога незапамћени вјетар, и обали крст и мајстора, али ударца не претрпљеше! И тада повјероваше Георгију, и на цркву дрвени крст поставише. А на мјесту гдје се је Богомати са св. Николом Георгију јавила, подигоше часовну, и на врх ње поставише крст, којег сађељагпе од оне кладе на којој је сје^ела пресвета Богородица. (Наставиће се).