Istočnik

Вр. 18.

источник

Стр. 445

на иоти начин и са исхим средствима, не могу сви оставити свијет са његовим пословима и добрима, те у самоћи служити Богу. Ко се пак налази у таквим околностима, које сиомиње савјет, за тога је та савјет заповијед или тачније обвеза, дужност; и кад је човјек не испуни гријеши; а кад је испуни не чиви ништа сврхдужнога. Сваки је дужан да ради по свом најбољем знању и савјести. Но пошто су те силе различне према индивидуалности, то је и схватљиво, да оно, што је идеалније, не може свако постићи. Ко има пак нутарње освједочење, црпљено из природних и натприродних разлога, да је оно идеалније за њега прави и сигурни пут, да постигне циљ, то је онда њему не само свјетовано, него му је дужност да слиједи тај пут. Ако Бог даје човјеку савјет, то је тај израз највише премудрости и доброте укратко израз Божанске воље, а Божанска воља мора бити човјеку највећи закон. Савјет од Бога дакле није нешто, што бих ја по вољи својој могао предвидјети, него је за мене закон. Коме је више дано од Бога разума и вољ«, тај је дужан више и чинити. Да православна црква не схваћа еванђелске савјете по примјеру римокатоличке цркве, види се отуда, што она не допушта учења о сврхдужним дјелима и прекомјерним заслугама човјека, о разници ових дјела (Чћезаигиз есс1ез'1аз(лсиз в1уе Шеааигиа тегИогит), о чистилишту (риг§а1опит) и многом чему, што је у римокатоличкој цркви у свеви са неправилним схваћањем еваиђелских савјета. Римокатоличко учење о еванђелским савјетима не можемо узети За правилно. (Наставиће се). Чудеса Пресвете Богородице. Пише: Дионисије Миковић, игуман. (Наставак.) На седам година иза освећења храма изгори ватром свети храм и часовна. Али ватра не такну иконе часне. Нзу нађогпе цијелу на пола километра далеко од храма. А, такође недотакну се ватра ни крста на часовној него и њега нађоше неповријеђена по километра далеко од часовне! На истом мјесту, одмах саградише поново нову дрвену цркву и часовну, али послије пет година поново их уништи пожар! И тада шфоше чудесну икону у пепелу али ватром недирнуту а такође и свети крст у сагорјелој часовни! Послије пет година и опет се запали часовна и утули, али се ватра часног крста не дотаче а свети