Istočnik

Бр. 18.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 449

КњиЉевне оцјене и прикази. Ларох Владилнр Милутиновић, Катихезе за I. разред основне школе. Одштампано из »Богослпвског Гласника«. Сргм. Карловци, 1906. Цена 1 круна. (Наставак.) Друго је главно питање, каквим се обликом автор претежно служи. Уз методу је у елементарној обуци одлучап облик. Као што је индукција у погледу цјелокупне разраде методичке јединице најодличнији пут, тако је и еротематика најзгоднији обл^к. Спајање акроаматике са еротематиком чини обуку особито интересантном, али се вјероучитељ, особито у најнижим разредима, више мора служити еротематиком. Како је лијепо извео г. М. тај захтјев на 7. стр. својих Катихеза на III. степену своје 2. катихезе! Ту видите мајсторску еротематику у деиктичком облику; видите чисто свијетла дјечја лица и сјајне очице, како учествују у настави. Па кад г. М. тако лијепо уме употребити еротематски облик, заглто га није уиотребљавао много чешће? Зашто није и на П. степену питао дјецу: »које ти је Бргина рука?« Зашто није 3. катихезу II. степен обрадио еротематски, кад је згода, — од прилике овако: »коме се ми сад молимо?« — »А чује ли Бог?« — »Скрштамо руке. А види ли то Бог?« и т. д. Па је тако могао од дјеце добити појам о свудаприсутности и свезнању Божјем, мјесто што је он сам предавао чистом акроаматиком. Тако је радио у 4, 5 и још у некојим катихезама, па је врло добро. Уопће упада у очи, да се г. М на П. степену претежно држи акроаматског облика. А „ш'сћ18 с1аг{ <3ет 8сћи1ег де^е^еп туегс1еп, луаз ег сЈигсћ еј^епе Кга1'1 егагће11еа капп" (Ж. Кеш. Ваз егз1е 8сћи1јаћг) То особито важи за II. стенен. Док му акроаматику на V. степену потпуно одобравамо, препоручујемо му, да П. степен интересантније обрађује. Он влада лијепо и грађом и ријечју и методом, па држимо, да је потребно упозорити га на ту околност не само у ?6егову интересу, него и у интересу свега нашег практичког рада у школи. А сада долази на ред важна једна ствар: формални степени. То је у данашњој педагогији сопсПпо 81 пе сра поп. А ту се капда гтећу сложити са г Милутиновићем. Нећу се сложити зато, што му имам једну велику примједбу. И да сам знао, да ће своје лијепе катихезе одштампати у засебну књигу, био бих га прије замолио, да поауни једну велику празнину у њима, па би онда биле управо типнчне, биле би узор, како треба писати катихезе и практички радити. Али ја мислим, да ће се г. М. послије овог разговора потпуно сложити самном и у даљим својим катихезама, па дај Боже и у другом издању ових катихеза уважити мој разлог. Да смо прво начисто, шта се хоће са формалним степенима? По њима ми радимо зато, да што свестраније освијетлимо методичку јединицу. да јој приђемо са свих страна, с којих је год то могуће Једну методичку јединицу никад не обрађујемо саму за се, већ према принципу концентрације с обзиром на досад стечено знање или искуство ученика. Формалних степена имамо пет и сви се они врзу око једног предмета, само га освјетљујемо у разгшм облицима, формама. Отуда им име: формални степени. Тако ћемо једну јединицу, ако је радимо са пет степена (можемо у појединим приликама и с мање, најмање са три: другим, четвртим и нетим) разрадити овако: на I. степену ћемо ученика увести у тему; то је увод или припрема, по Негћаг1-2Шег-у: анализа. (Сам Хербарт је додуше