Istočnik

Бр. 20.

источник

Стр. 543

ријала, који неугодно пресијеца главни ток мисли; н. пр. она мала психолошка анализа, како се прародитељи изговарају. То треба да иде на крај П. или на Ш. степен. »Стајање« цијело са 36. стр. иде на IV степен. 0 14. кат. смо већ напријед споменули. Код 15. кат. припрема није добра. Оно је само механичко буђење интереса, а нимало није у свези са новим градивом (Правило је: прва реченица у нриправи треба да буде циљем, а све остале међу собом у стварном и логичком савезу. НеШег, ор. сН.) Најбоље је, гдје год се може, припремом везати прошлу катихезу с новом, као што иначе чини г. писац За »спајање« се врло лијепо даде извести сравњење, како раде родитељи с дјецом, коју су згријешила. Овако нема ни у њој Ш. ступња. У 17. к. се у »примјени« сви божићни обичаји даду лијепо извести гштањима, У 18. к. осим методичке примједбе, да је Ш. степен скоро дословце еднак четвртом, имам да исправим у једну стварну, егзегетичну, погрешку. Г. писац вели пред »спајањем«, да су се Јосиф и Марија послије Сретенија вратили кући својој у Назарет. То не стоји. И г. писац касније каже, да су источни мудраци дошли у Витлејем, дакле у Витлејем су се заиста и вратили Јосиф и Марија из Јерусалима. Г. писац се овдје очито држи буквалног јеванђеоског казивања у Лук. 2. 39. Но то се мјесто не тумачи буквално; оно се не смије узимати само за се, већ у свези са Матијем Лука прелази ћутке преко долазка источних мудраца и бјегства у Египат. Из свезе са Матејем види се, да су се родитељи Христови тек по повратку из Египта настанили у Назарету. Неки егзегети узимају ову хронологију: прво долазак источних мудраца, затим Сретеније, повратак у Витлејем, па бјегство у Египат. У 19. катихези »предавање« први одјељак већином спада на Ш. степен. Као и у неким другима, тако бих и у овој катихези »предавање« подијелио на дијела, јер је много онолико наједанпут, пошто дјеца у I. разреду неће имати такву меморију, а пи онако бујну фантазију, како вели г. писац у предговору, да могу замислити наједанпут без предисаја све те прилике. Особито то важи, још за 20. катихезу, о којој смо у погледу њене методичке обраде напред говорили. У 21. каг. је припрема згодна за Ш степен, а за припрему се може узети друго шта. На сур. 56. ред 1. мјеето »Ускрс« рекао бих »највећи празник«. Од »спајања« јесте право спајање само пети и посљедни ред. Тако сам навео примједбе на сваку поједину катихез/. Г писца не треба да буни, што тих примједаба има двије стране. У ствари је то већином само једна примједба, она о трећем степену. Да је Ш. степен добро израђен, скоро би све те примједбе отпале. Стил је у г. М. врло лијеп, жив, снажан, занимљив. Начин изражавања му је свагда такав, да га дјеца могу потпуно разумјети (она стилистична погрешка на 56. стр. да је Исус сваки дан био већи, случајно је исиала) Једино бисмо правоиису примјетили, да се заишо, зато, кад је приједлог за изгубио своје самосталпо значење, те те ријечи ностале прилози, пише заједно. А обратно, кад за то није присловно употребљено (стр. 9. за то вријеме), него је за самосталан приједлог, иише се растављено. * * * Кад су почеле излазити катихезе г. Милутиновића у > Вогословском Гласнику«, радосно смо их поздравили И даље ћемо радосно поздрављати сваки