Istočnik

Стр. 94

источник

Бр. 6.

гроба«, а неколитдипа частољубивих и користољубивих људи пријетњом и подмићивањем подигоше читаву хајку против њега. На то је патријарх Дамјан сазвао синод и саопћио му, да се по граду шире гласине, да ће бити свргнут, а уједно је изјавио, да он и ако је некад мислио да се одрече престола због слабости, то сада неће учинити због арапског покрета. Чланови га замолише и усмено и нисмено да то учини, а кад он оста при своме а уједно је за неко вријеме морао изаћи са сједнице чланова са нодпредсједништвом главе »братства св. гроба« архијепископа тиверијадског Мелентија збацише с престола као неповјереника и духовно несчособна за управу. По том саставише записник и потписавши га иредадоше га патријарху Дамјану. На тај чин пристаде и »братство св. гроба«, које такође састави и потписа записник о томе. Администратором патријархата постаде архијеиископ Мелентије. Међутим патријарх не признаје тај чин синода. Дознавши Арапи за то, приредише огромне демонстрације нротив синода и »братства св. гроба« и узеше у заштиту патријарха не призпавајући његово свргнуће, а ствар своју пренијеше на суд других автокефалних цркава. Међутим турска влада не потврди избор администратора него одреди комисију, која ће извидити ствар. Исгштавши ствар нађе комисија, да је патријарх у праву и предузе мјсре да се поврати мир. Неки су епископи морали одмах ићи у своје епархије а зачетници нереда Метаксакис и Хрисостом бише прогнани из Јерусалима. У то је изненада од капље умро и архијепископ Мелепгије адмипистратор патријархата. Нашљедпика његовога митрополита назаретскога Теофана такође власт пе признаде. Па и ако патријарси цариградски Јоаким и александријски Фотије телеграфски опуномоћише синод, да употребе најстрожије мјере иротив Дамјана ипак је дјело било пропало. У Јерусалиму су међутим убијена била три Арапа и четворица рањена. Арапи се за то осветигпе Грцима изранивши неколицину од »братства св. гроба«. Прве недјеље поста не пустише Арапи Грке у цркву Васкрсења. Тога је дана патријарх почео преговоре са синодом о измирењу, коЈе је и учињено и о чему је патријарх извјестио цариградског и александријског патријарха. При оваковим приликама и при оваком поступању Грка према другим народностима лако се може разумјети од куда је и зашто је настала бугарска и антијохијска шизма као и то, што неки западни листови препоручују, да света мјеста треба одузети од православних, јер их могу врло лако оскврнути крвљу и убијством, а исто би се тако лако могло и то разумјети, кад би Арапи напустили православље и примили римокатолицизам или иротестантизам, што би за православље био заиста велик и тежак губитак. Јован. Митрополит Угро-влашки Јосиф Георгијан. Румунску цркву у краљевини задесио је велики губитак. Ноћу 24. фебруара о. г. умро је у престолпици у Букурешту послије тешке болести архијепнскоп Букурешта, митрополит Угро-влашки, примас румуњски и предсједник св. синода Јос.иф Георги/ан. Родио се 1828. год. 29. августа у Божомани у Молдавској, науке је слушао у академији у Јашу, а затијем већ као монах на Сорбони у Паризу. По довршеним наукама био је неко вријеме професор на академији у њемачкој лаври, а године 1865. посвећен је за енископа хушког. 1882. год. премјештен је у Доњо-дунавску епархију, 188^. год. иостао примас цнјеле Румуније. 1893. год. пак због слаба здравља повукао се у мир у Колдурамански манастир, одакле је опет послије три године поново заузео столицу примаса Румуније.