Istočnik

Вр. 6.

источник

Стр. 95

Као епископ био је свакоме приступачан и богату и сиромаху и зато је био опНе омиљена личност код свих. Храбро је бранио и чувао православље од нове либералне струје, која много нагиње западу. Одржавао је канонске свезе са свима православгшм црквама, и ако је влада тежила, да потпуно изолира румунску цркву и да прекине опћење њено са осталим православним црквама. Смрт његова је тим већи губитак за румуњску цркву, што је све мање и мање одважних поборника за православље а либерална струја отима све већега маха. Велики покојник био је један од знаменитијих цркв. писаца румуњских. Поред мпогих проповједи много је још и преводио као »Изложење учења православне вјере« од Гетеа, »Црквена Историја« и »Живот Константинов« од Јевсевија Кесаријског, »Василије Велики« и »Цркв. историја« од Теодорита, »Живот Исусов«, »Живот иаших умрлих послије смрти« од Дидона и многе друге. Нашљедником његовим изабран је епискои симиничко повосеверински Атанасије Миронеску. Јован. Званични огласи. Епархијски црквени суд у Сарајеву. Врој 89 из 199. 2 — 3 Е д и к т. Тзоко Петровић, родом из Кутова, без сталног пребивалишта, по занимању водилац медвједа, позива се овим, да се јави овом епархијском црквеном суду или својој супрузи Стани у Гојчину, пошто ће се иначе иза 1. јуна 1909. истој Стани дозколити, да га у сврху коначног развода брака због злобног раскидања брачне заједнице овдје утужи. Из сједнице епархијског црквеног суда, држане у Сарајеву 5. фебруара 1909. Предсједнгтшво.

Епархијски црквени суд у Мостару. Број 922 иа 1908. 3 — 3 С т ј е ч а ј. Ради попуњења упражњеног парохијског мјеста у Еалиновику расписује се стјечај с пријавним роком од шест недјел.а, рачунајући од дана првог уврштења овог стјечаја у црквеном листу „Источнику. Молбе сходно прописима § 90. и 91. Уредбе ваља подниј^ти овом епархијском цркв. суду. Парохија броји 284 куће и 2446 душа. Парохијални је дом у средини парохије. Из сједнице епарх. цркв. суда, држане у Мостару 5. и 6. фебр. 1909. год. Предсједнишшво.