Istočnik

Стр. 238

И С т.' 0 ч н и к

Вр. 15. и 16.

и док се све то посгави у онај ред у каквом су их касније нашли Петар и Јован (Јов. 20, 6—9) »Ако би Апостоли хтјели украсти тјело, говори Златоуст, то неби украли гола — и то не само зато, да тиме небн нанијели безчашћа, но и због тога, да неби свлачећи разбудили оне, који су могли устати и похватати их. А скинути одјећу са тјела Његова било је тешко и требало је за то много времена пошто се је смирна припела уз одјећу и тијело, као љепак (Бесједа на Еванђеље Матејево ХС). 2. Што се тиче самога дјела т. ј. крађе тијела. Да ли је могуће, да Апостоли дошавши гробу, разломивши на њему печат, одваливши огромни камен са врата његових и затим успјевши украсти тјело Христово, не би пробудили свијем овим ни једнога између војника; како су тврдо морали ти спавати? 3 Што се тиче самијех стражара. Немојмо заборавити, да су њих код гроба поставили сами Јудеји. Да је то дјело узео Пилат на се: опи би могли окривљивати њега због немарности, могли би рећи, да је он, сам, одредио за то немарне војнике, који су допустили, да се тјело Христово украде. Но првосвештеници и књижевницици дођоше сами Пилату, да га замоле за стражу, сами запечатише гроб, сами поставише код њега војнике без сумње људе, који су им са своје вјерности и оданости били познати. А како су смјели ти војници бити тако немарни? Они говоре: оуч(ннци 1иЉд иошјм пјнишдип оукрддошл его, нл.т [плш | мл1 , ћ (Мат. 28, 13). А како смију војници спавати за вријеме страже? А одакле су они дознали о тој крађи кад су сами спавали чврстим сном и никога дакле не могаху виђети ни чути? Шта нам вриједи свједочанство спавача? 4. Напошљетку, што се тиче самијех догађаја, који су слиједили за овом тобожњом крађом. Војници признају, да су они спавали, кад им је дужпост била, да бдију; признају, да су допустили, да се украде тјело Христово, а сами су били дужни чувати га. Дакле њих је требало жестоко казнити према самој њиховој исповјести. А међутим ове стражаре не само, да ничим не кажњавају, него им напротив дају још и повелику суму новаца... Одкуда та наклоност? Зна се, како се строго поступало при сличинм пријеступима. Ирод је дао казнити војнике, који су чували апостола Петра у тамници, казнио их је за то, што нису сачували Петра, који се ослободио из затвора чудесним начином (Дј ап 12, 19), а војници, који су допустили, да се украде тјело Христово из гроба, остављепи су без икакве казне?!... Не мање били би криви и апостоли, кад би украли тјело Христово насупрот свима забранама од стране поглаварства. Но и Апостоли остају без казне ни њих не изводе на суд, нити кажњавају. А гнта то значи ? Зашто првосвештеници и фарисеји, имајући власт, да извиде истину, не претресоше исто дјело судбеним начином; зашто нијесу јавно изобличили ову обману, да би. тиме уједно и Апостолима уста за увијек затворили? Претресање ствари могло би ученике Христове раздијелити, могло би произвести међу њима несугласје. Узрок је јасан: Јудеји су се бојали испитивати истину стога, што су тајно били у њу убјеђени, и знали, да би испитивање истине изобличило не Апостоле, него њих саме. Нова противност: кад су Апостоли иза неколико неђеља почели својом нроповјеђу о васкрсењу Христову обраћали Њему хиљаде Јудеја, синедрион се веома збуни због великог успјеха апостолског и дозва проповједнике преда се на суд. Можда, да их изобличи и окриви због крађе тијела Христова? Не, него само зато, да им запријети, да не проповједају више о имену Спаситељеву... А ради чега нису синедрионисте ни сада изобличили Апостоле ради крађе тијела, кад их