Istočnik

Бр 18.

источник

Стр. 271

ГТреглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У нашој цркви. Канопичка визитација Љегова Виеокоиреосвештеиства АЕ и Митроиолита захуиско-херцеговачког господина Нетра у Стоцу и Љубињу, и освећење цркве у Звијерини (котар Билећа). Да би се што боље упознао са животом своје пастве, да би се и јшчно увјерио, у каквом се стању налазе св. цркве и школе и како подручно му све ■ штенство вргни повјерепу му дужност у винограду Господњем, кренуо је високопреосвештени АЕ и митрополит захумско-херцеговачки госп. Петар 4. септ. 1909. у каноничку визитацају у Столац и Љубиње у пратњи редов. члана епарх. цркв. суда у Мостару г. Теодора Говедарице и свога ђакона Саве Буквића. На Пилету, 1 сахат далеко од Стоца изашли су у сусрет високом госту: администратор столачке парохије јеромонах Симеон Ђаковић, предсједник цркв,школског одбора у Стоцу Милан Ковачевић, предсједник српског занатлијског удружења у Стоцу Васо Милићевић и још лијеп број грађана столачких. Када је Његово ВисокопреосвештенстА) стигло у Столац, народ одушевљено и с достојним пијететом поздрављаше свога омиљелог архипастира. Стигавши до пута, који води цркви православној, око 5 сахати по подне, дочека га ту мјесни парох. администратор јеромонах Ђаковић у орнату са крстом и јеванђељем, те учитељство српске школе са школском младежи и лијепим бројем народа. Овако допраћен у цркву уз пјевање храмовског тропара и звоњење звона црквених одржано је прописно молебствије, послије чега поздравио га је мјесни парох. администратор јеромонах Ђаковић, на чему се госп. АЕ и митрополит срдачно захвалио. Одавде се уиутио госп. АЕ и митрополит кући предсједника цркв.-школ. одбора Милана Ковачевића, гдје му је и стан био ириређен. Сјутра дан, ) суботу, 5. септ. 1909., посјетио је госп. АЕ и митрополит куће неколицине грађава и прегледао парохијско звање, а у неђељу, 6. септ. 1909., одслужио је уз асистенцију ред. члана епарх. цркв. суда у Мостару Теодора Говедарице, администратора столачке парохије јеромонаха Симеона Ђаковића и ђакона Саве Буквића св. литургију у мјесној цркви, којом је приликом поучио народ, кога бијаше дугшом пуна црква, свему, што је за његову душу корисно и спасоносно, коју је поуку присутни народ са запетом пажњом саслушао. По свршетку св. литургије прегледао је школу и са одбором вијећао о потребама црквеношколским. Исти дан, т. ј. у неђељу, у 1 сахат по подне, отпутовао је високопреосвештени архипасгир пут Љубиња, лијепо уз најодушевљеније пјевање испраћен од већине Сточана до Голубове кафане, према селу Драговиљима, пола сахата далеко од Стоца. На Жегуљи, 1 сахат далеко од Љубиња, дочекаше и поздравише Његово Високопреосвештенство: парох љубињски Стев. Шаренац, предсједник црквеношколског одбора у Љубињу Перо Ћоровић, учитељ српске школе на Поцрњу Милан Шутвић и још лијепа кита грађана љубињских; а при улазу у саму варош Љубиње, око 5 сахати по подне, дочека га и поздрави котарски управитељ г. Комадина са мјесним чиновништвом. Окружен многобројним народом уз пуцање