Istočnik

Стр. 2

ИСТОЧНИК

свештенство француско напредно у земаљском благу. Ужаснули су се с тога, што су знали, да се то благо и против властодржаца може употребити. И најприје из тиха броширама, дјелима појединих писаца, а погом и државним чинима почели су да се боре против свештенства, кога су се побојавали. У жестини борбе било по темпераменту самога народа, било из личпе мржње отишли су далеко, тако далеко, да су као што би наш иарод рекао због поп Николе омрзнули и светог Николу. Почели су да на свима линијама сузбијају утицај свештенства на свијет, најприје у школи на дјецу, а послије и на одрасле. Данашњега дана дошла је борба до врхунца, јер како смо скоро читали, у Дижону је градски начелник чак и звонење забранио, као и мртвачке спроводе са судјеловањем свештеника; а забранио је из — здравствених обзира. Борбу ову воде фармазони, тзв. слободни зидари, и како су се исти широм цијелога свијета дочепали капитала и власти, гоне цркву латинску до истребљења. Да је то борба само нротив свештенства, које носећи мантију пече ракију и фине ликере, прави сир од европске знаменитости, тка најљепшу чоху, а новац који заслужи не троши на родољубиве сврхе, а уз то је непријатељ владајућег режима: — дало би се којекако разумјети. Али то више није борба против свештенства и папе, него је борба против саме цркве, против вјере и Бога на небесима. Занимљиво је, како се постепено ишло у тој борби. Изнијећемо овдје неке податке: „1879. лишени су епископи права чланства у школским савјетима.*) 1880. укинуто је празновање недјеље, као дана одмора код држ. подузећа. 1881. проглашено, да је вјерска обука необвезна, а болнице манастирске су претворене у свјетске, распеће је из школе избачено. 1883. укинуто је богослужење за војску, којој је забрањено, да при литијама учествује. 1884. закључено, да се у будуће у почетку рада државног сабора не замоли помоћ Божија. 1885. забрањено је чиновништву, да у званичном одијелу учествује у вјерским обредима и литијама. Отказано издржавање многим епископима, свештеницима и редовницима. Семинарије богословске у напредак неће добивати потпоре. 1893. примљен је закон против црквеног иметка. 1894. издати су строги закони против готово свију редова манастирских. Учитељима је забрањено да воде дјецу у цркву. Забрањено је богослужење у казненим заводима. 1901. примљен је закон о разрјешењу дотле непризнатих конгрегација. 1903. једним потезом перета потврђен закон о разрјешењу свих редова монашких, чији су чланови из домовине своје изагнани, а чији је иметак продат на дражби. Војничким судовима је забрањено да светкују спомен страдања Христова, дан великог Петка. Духовна лица су истјерана из болница. Министрима је предложен списак чиновника, који посјећују цркву, да би се та околност при унапређивању тих чиновника за сметњу узела. 1904. избачена су распећа из судова. Ради већег ефекта учињено је ово богохулство лицем на велики Петак. Црквама су одузети легати, што су остављени ради спомињања покојних. Црква је сасвим одијељена од државе и лишена сваке потпоре њене.

*) Церк. В4дом Бр 48. — 1909. отр. 2299.