Istočnik

Стр. 82

М С Т 0 ч н и к

Бр. 6.

4. „Сглоко с(к«)т(о)го Нико,ш, како пр^несено кмстк т4гло его Ш Жир= г ликио к г к Еа^к: (л. 131. б.—132. б.)". и 5. „Прологк с(к«)т(о)<и8 Нико.гк, декекрм .<ј. дик (л. 132. б.—133.)". Као шесша груиа могу се узети два чланка, који нијесу ништа друго до зборници разноврсних мудрих изрека, извађених из св/Писма, из дјела св. отаца и др. књига; а познати су у научном свијету, дотично у литерарној историји, под именом „ДогПе^а". Први чланак носи наслов: „Жалостк пракедндго Оплнса, х ) како §члше с г к жалост/к« с(и)на скојго (л. 15. б.—20. б)", а другоме не знам наслов, јер је први лист искинут (л. 46.—49.)". — Из овог другог привешћу један одјељак, који говори о женама: „... Рде вам прибјежиште будет? То не помјенете ли тако: „кто вражебника својего клнет себје клнет, а того б(лаго)сл(о)вит. „Сего ради разумјејушти ходите, јако Б(о)г учаше Адама: готова будет „тебје жена твоја, — јегда изведе тјех (!) из раја. Тогда и о зље жеље „рече: будет муж јако и свјетилник, жену ради помрачајет се. Паки „рече: рождшу се человјеку от њеје, будет тако помошт тому. Рече „ка жење: да будеши мужу својему ва хотјеније, и он тебје да обла„дајет; нигде жена да има прибјежиште такмо ка мужу својему. Рече „бо премудриј Соломон: првиј грјех от жену вастал јест, того ради „умирајем васи; жена много о зље мужу вртит се, неже ли о добрје. „Рече бо тако: не вазирај на вјежди женскије; жење блудници мед „капет из уст јеје; красно ти г(лаго)љет, посљед жалост обрештеши. „Жена ч(а)стним мужем д(у)ше погубљајет. Са жену језичну муж јест „јако и дрво чрвиво или от детла издлбено, — тако и она оно не „улагодит. Ч(е)л(овје)че, савикнеши се са лавом и са змијем, а са злу „жену не обикнеши се; омрачит бо лице мужу, јако и темен рог, „Змвју заљуби, неже ли злу жену. Језичну жену имјејеј јако и скор„пију, ва тамње кушти 2 ) несмјејушти прострјети ноги своје, тако и „жена зла мужу својему јест. Того ради не угледуј се красотје жен„ској и ва вољу јеј не вадај себје. И ва добрје и ва зље осуждати ју „(подобајет ?); рече бо јеј: умножу печал твоју и стењаније, и муж „твој тобоју да обладајет; јако мужска глава Х(ристо)с јест, а жење „муж глава јест". Најпосље, у овој књизи налази се још и шри чланка, који по садржају своме не спадају ни у једну од шест приведених група, а немају ни толико заједничких особина, да би могли једну посебну ] ) СпанЋ (оТГХубс ђагћат гагат ћаћепв) == ћоеа или иравије реткобради. — Ноука овога Спана његову сину много нас подсјећа на поуку у поанатом „Слову о премудром Акиру". *) Сигурно од кжштл, коуки, КТ.Ш.Д — кућа.