Istočnik

Бр. 7.

ИСТОННИК

Стр. 103

које у неизмјерном храму природе у небеским акордима слави величину Божју. Чудновати су таласи морски, чудноват је у висинама Господ Бог, вели псалмопјевац. Па ако много срце пос.матра сва та чудеса, и при том ипак може да остане хладно и без осјећаја, такав нема никаква осјећаја за више, тај ужива у ниским стварима земаљским, као луда кртица. Али ипак нек такав посматра како сунце залази, како мирна ноћ разастире свој црни вео над водом, како миле звјездице попут хиљаду очица доље гледају, и како га добрн отац небески држи између неба и земље, да не потоне у провалију без дна. Нек посматра све то искрено, па ће се тада његова кољена савити, и његове руке склопити и његове ће се очи сузама напунити. — Отворено око и искрено срце има на мору у изобиљу материјала за посматрање. Час ће га одушевити дубоко тајанствено ћутање. Час срдито гунђање и узбуђено жуборење дивљег елемента Час се наслађује чудноватом игром боја и брзом промјеном свјетлости таласа, који постају све тамнији услијед одбијања свјетлости сунчане. Час опет неодклониви галеб или огромни делфин, који тражећи плијена лађу окружује и обраћа позорност на се. Час на обзорју у сунцем обасјаној даљини плови према сјеверу галија са три катарке, коју тјера тихи повјетарац. Зар то није слика младића, како он своју вожњу на мору живота ночиње, гледајући пред собом у потнуном чару море своје будућности? — Да ли ће он у жуђено пристаниште несметано стићи ? Или ће можда његов брод живота разрушити морска неман и дивља бура прогутатн ? На кога оваки осјећаји и мисли неће учинити утиска Кад би наши романтичари појмили велико стваралачко дјело, то јест природу у њеном правом односу према створитељу и Господу цијеле васељене, они би при посматрању свега онога што је величанствено или незнатно у стваралачком Божјем дјелу успели се к Ономе, без чијег свемогућства не може никнути ни најмања травка, заиста, само тада би била њихова посматрања и онисивања одиста пјесничка, и слично узлетелом орлу њихове би ријечи уздигле дух човјечији у највише висине, тамо горе преко звијезданог свијета — до идејала праве појезије, до Господара евију створења и природе. Преглед црквено-школсног и просвјетног ткивота. У нашој цркви. Извјештај о раду епарх. цркв суда сртЈСко -правосл. мишроцолије дабробосанске у Сарајеву за годииу 1909. (Паставак). АЛ тач. 1. § 195. авт. Уредбе. Предлог референтов, да се позову управе протопрезвитерата, да сваке године обдрже најмање по двије сједнице са свештенством, примљен и одређен дневпи ред будућих нротопрезв. сједница свештенства дабро-босанске епархије. — Узет на знан.е извјештај земаљске владе, да ће се неумјеспим разговорима управитеља школе у Ж. И. 0 на пут стати и о том извјештен парох Н. Н. у Ж. као тужитељ управитеља И. 0. —■ Узет на знање извјештај зем. владе, да ће се играње кола пред српско-правосл. црквом у Варешу