Istočnik

Стр. 124

ИСТОЧНИК

КњиЉевне оцјене и прикази. Нравославна сриска парохија у Бега св Ђурђу крајем 1908. год. Нанисао Ненад Барачки, парох В. Вечкерек. 1909. Н,ијена 1 К. Нравославпа ернска нарохија у Илоку крајем год. 1908. Написао Јован КозобариЛ , парох. Ср. Карловци 1909. Цијена 2 круне. Млађа генерација свештенства карловачке митрополије почела је тачно да схваћа свој свештенички положај. Проучити историју, живот, обичаје, религиозно-морално, материјално и бројно сташе своје парохије знак је широког појимања свештеничког позива, а и савјесног вршења своје дужности. Горње двије књижице су видни успјеси тога рада. Књижице садрже у себи доста вриједних ствари, а служе за свестрано познавање народа дотичних парохија. Књига Барачког: Лравославна сриска иарохија у Бега св. Ћур/ју је веома лијепим и чистим српским језиком написана и ствара пред очима готово пластичну слику споменуте парохије. Упознаје нас са главним особинама и карактерним цртама тога народа, са његовим добрим врлинама, али с друге стране и јадним стањем материјалним, гдје комад по комад српске земље измиче испод ногу, нридолази материјална оскудица, а са њом и сва морална зла. Књига је раздијељена на више одсјека. У њој је писац изнио: географски положај, и припадност како политичку тако и црквену, према сачуваним податцима уредио је историју од времена Турака и њихове владавине тим крајевима па све до најновијег времена. Историју постанка парохије пронратио је животописом и радом свештеника, који су је послуживали. Било их је свега 7, а он је осми. Даље говори о цркви, њеној градњи, утварима црквеним и о црквеној слави, која се изврнула у право »ругло«. На њој се попије 10 хкт. пива и 20 буради вина; а скоро сама сиротиња на њу долази. Пробао је, вели, да томе злу доскочи, али му није успјело. Одјељак о постанку школе, учитељима, њиховој плати и похађању школе израђен је веома прецизно. Успјевање ученика у наукама било је слабо, а кривица је код родитеља, јер не помажу учитељу при васпитању. Дјевојчице иду у коло и носе »сеферине«, а мушки воле да псују. Писац је свугдје упозоравао на дјела, која воде пропасти народној и узроцима његовим, а у некима случајевима је и упућивао на начине, како бн се томе дало помоћи. Статистички нодаци и таблица о имању и некретнинама појединаца израђена је тако, да може служити за примјер сваком при раду. * Овај рад Варачког, тиме што има више практичну сврху и што нам износи живот народа пластично. симпатичнији нам је у толико од рада Козобарићевог: Иравославна српска Парохија. у Илоку, који носи на себи више научнији карактер. Ово је за право друго издање те књиге, коју је писац прерадио по примједбама оцјењивача пријашње прве књиге и донекле допунио историјски дио према наново сакупљеним подацима. Писац је навео у предговору и изворе са којима се послужио при обради књижице. Судећи по раду и изворима, које све скоро немамо при руци, рад Козобарића је сваке хвале вриједан тим прије, што је тако далеко ишао те је уз велики труд, поправивши књигу, пустио је у новом руху у свијет. Историја Илока, насељење, црква и све што је вриједно уз то да се спомене, израђено је у најмање танчине. Интересантна је табела о похађању цркве од стране вјерних. Год. 1897. походило је цркву свега душа 3442,