Istočnik

Бр. 8.

ИСТОЧНИК

Стр. 127

Смрт пок. попа Милана је велик губитак за нашу цркву у овим покрајинама, јер губи у њему честита и вриједна дјелатеља у винограду Господњем; достојна носиоца свештеничког звања, а такођер и достојна проповједника Слова Божјег. Свештенство нак наше губи у пок. попу Милану правог и искреног друга и иријатеља и за свештенички сталеж и његове интересе увијек вриједног поборника; а паства његова — његови вишеградски парохијани губе у покојнику свога правога пастира стада Христова, који је душу своју полагао за своје овце, јер иок. поп Милан бнјаше и рјечју и дјелом прави пастир стада Христова. Вазда и сваком нриликом блажио је јаде болним и невољним, тјешио жалосне и слабе, потпомагао сироте и изнемогле. Једном ријечју покојник бијаше жива књига свих врлина и племенитих осјећаја и као свештеник и као човјек. Стога паства не заборавља свога доброга попа Милана и за вријеме његовог тешког боловања одлази му и понуде носи, те распитује за здравље свога доброчинитеља. А као видан знак љубави стада према своме пастиру бијаше онај тужни али и многобројни скуп поштовалаца попа Милана, који дођоше да своме добром оцу Милану, укажу пошљедњу почаст и с њиме се за навијек опросте отпративши га до хладнога му гроба. А да је покојник уживао љубав и поштовање својих другова свештеника, доказ је то, што га 1908. г. бирају за почаснога члана епарх. цркв. суда сарајевског у срезу вишеградеко-рогатичком. Надлежни органи автономни: заједничка сједница суда и савјета постављају пок. попа Милана за управитеља вишеградског протопрезвитерата. Нека ти је лахка земља, добри оче Милане, а међу нама твојим поштоваоцима пилштк ! Тзакон Б. К. Званични огласи. Епархијски црквени суд у Бањој Луци. Број 320/138 из 1910. 1—3 Е д и к т. Позива се овим Ае^а Врањешевић ро |ј. Зец сада непознатог боравишта. против које је супруг јој Никола Врањешевић из Горњег Водичева поднио код овог духовног суда бракоразводну тужбу, да у року од шест мјесеци, рачунајући од првог уврштења овога едикта у овом листу, овом духовном суду своје сацање боравиште пријави, да би се тако споменута тужба са њим у претрес узети могла, јер ће јој се иначе по безуспјешном истечењу поменутог рока поставити уреда ради заступник, који ће имати њу у заметнутом брачном спору правомоћно заступати. Из сједнице епархијског црквеног суда, држане у Вањојлуци, 1./14. априла 1910. Предсједништво.

'т i ■