Istočnik

Стр. 142

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 9.

су се тн одиошаји резолуцијом од 30. априла 1790. за Леополда II коначно уредили. То дакле погрешно схватање тадашњих власти о бигамији и полигамији навели су многе данашње писце и историчаре на криве закључке. У „Коначном прегледу" закњучује писац на основу свега наведеног материјала: „да о правој редовној бигамији, а нарочито о полигамији, као каквој сталној етнографској црти нашега народа, не може заиста ни говора бити . . Писцу је успјело оборити досадашња крива мишљења у погледу бигамије и полигамије у српском народу. Његови закључци поткрјепљени су веома добрим и важним податцима, а систематско и критичко разлагање доказују широку научну спрему његову. Једино би замјерили, да се радови од оваке научне вриједносги пишу јужним дијалектом, а не источним, јер књизи дају вишу цијену. Но у самој суштини пе мијења ствари. Ово је један од бољих радова Грујићевих и може се топло препоручити нашој читалачкој публици. В. Ветров. Критпчару књижице: »0 болијсст и смрт*. У 7. бр. цијењеног „Исгочника", на стр. 110. прочитао сам што је неки г Б Петров, написао о мојој књижици исписаног назива. Жалим, што ме је онаким писањем ставио у немогућност да с њим полемишем. На ово изазвао ме је највише изреком: да ни пазив књижице није тачно паписап! Тога г. критичара, упућујо овим његов, и само његов, непознавалац српског језика, на 38. стр. српског рјечника Вука Караџића, оца паше књижевности, кој-и је и препоручио, да се пигне како се говори. По њему је, и како ја, и сва моја околина говоримо, правилан назив књижице: „0 болијести". За успоређења и наводе из св. Писма, упућујем га на „Соломупове главе", и на поуке светитеља којима се ваљда и он моли, а на основу којих, ја сам и написао све што се у књижици наводи: да се наш драги парод мање плаши природне смрти без које не би било ускрса. Ја сам веН освједочен о успјеху. Богатом болеснику, од страха — нико ни да спомепе да се причести! — Он прочита књижицу, па, кашљући, задовољно проговори: Позовите ми свештепика да ме среди! Сад ми је мање жао на смрт него ли је било до сада. Опа пије зло, него пут к ускрсу!' 1 Драга браћа свештеници, разумјеће сврху која ме је на књижицу покренула, а ја нијесам крив, што се и г. критичар није потрудио да ме схвати. За „љуцко и свјецко", упућујем га па фонетичка правила! Ман. Бања св. Ђорђа. За свагда На Ђурђв-дан ! 910. Дионисије ЛГкковпћ. Званични огласи. Епархијски црквени суд у Мостару. Број 334 из 1910. 1 — 3 С т ј е ч а ј. Овим се расписује стјечај ради сталног попуњења парохијског мјеста на парохији у Коњицу, протопресвитерата мостарекога.