Istočnik

Стр. 182

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 11. и 12.

штенству, и томе покрету стављане и чињене сметње не даду се разумјети, а још мање оправдати. Против удружења свештеничког ни политичка власт нема и не може имати никаква умјесна и оправдана разлога, а духовна и црквена власт, заједно са народом, морала би жељети, подстаћи. и помоћи да се што прије удружење свештенства оствари. Онај пак члан цркве и народа нашега, који би био против удружења свештенства, било по несхваћању, било из ма какве друге побуде — тај је члан непријатељ цркве, народа и свештенства. Чуло се, на жалост. да је против свештеничког удружења било струја и са оне стране, са које би требало да је инцијатива и императива за што брже остварење ове замашне намјере, али и овдје је по народној пословици: Одаклен би требало да сунце сије, одатлен лед бије. Христос је рекао: Будите једно, као што смо Ја и Отац једно, и гдје сте два или три у Моје Име, ту сам и Ја, а псалмопјевац вели: Нема ништа боље ни љепше од братске слоге, и онај, који је против свештеничког удружења, тај је против његова напретка, рада и постпзавања сврхе свештеничког звања, тај је против народа, цркве и вјере православне, којима ће удружење свештенства служити и користити, — тај је нротив Христа и Његове свете заповијести! Свештенство је и у овом правцу тврдог увјерења, да ће Ваше Високопреосвештенство као годинама млађи и идеалима приступачнији човјек хтјети с одушевљењем прихватити, знати упутити и вољно помоћи, да се удружење свештенства што прије оствари. Удружено свештенство као и свака друга организација у друштву људском треба и мора имати свој орган, кроз који ће третирати питање иптереса и сфере свештеничког звања и позива, преко кога ће давати импулс свештенству, а богме и бранити интересе цркве, народа па и своје сталешке од свакога и пред сваким. ко буде против њега стао. Да и у овом правцу свештенство што прије и што бољи успјех постигне, нада свештенства је и у моралну па и у материјалну помоћ Високопреосвештене г. г. архијереја, који, не да се ни замислити друкчије, него да ће ову тежњу свештенства објеручке нрихватити и својски помоћи. Ово су три најглавпије потребе и жеље свештенства, и оне се данас нарочито пред Ваше Високонреосвештенство овом приликом износе и на срце Вам стављају, с тим тврдим увјерењем, да ће све три наћи код Вашег Високонреосвештенства топла одзива, енергичне и стварне помоћи. За то нам јамства нружа Ваша племенита душа, топло срце, свијест и љубав спрам цркве, народа и свештенства; у том нас увјерава Ваша личност, приступачна напретку и свакој тежњи и свему, што је племенииије и узвшпеније; у том нас кријепи Ваша спрема и Ваш позив и високи положај, који ће Вам диктовати, дажеље и потребе свепггенства сматрате својим, и да као своје свом снагом прихватите и помогнете. На завршетку и уз ионовни израз најбољих жеља и најсрдачнијег честитањ а узвикујемо: да свемилостиви Бог подари Вашем Високоиреосвештенству дуг и Богом благословен живот и рад у св. цркви и пастви Његовој! Живио, Високопреосвештени Госнодине, на многаја љета! Тузла, 2. маја 1910. * * *