Istočnik

Стр. 186

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

ћете у мени, који сам и сам све до скорашњих дана учитељ био, вавијек наћи вољног, искреног и орног помоћника, ако вам такав устреба. Да ми је учитељски сталеж на срцу држим да сам већ и тијем засвједочио, што сам и члан вашег удружења. Но љубазни, морам вам и то очитовати, да ако од кога, то од мог свештенства и учитељства еиархије моје тражим, да буду узор онима, који су њима ради просвјећења и спасења повјерени. Тражим, господо од вас, да се и на даље изображавате, цркву штујете никад незаборављајући, да је школа ваша вјероисповиједнога карактера. Да науку вјере и дотле док је у вашим рукама> евојски предајете, да морал у она невина срца дјечија у духу Христовом усађујете; да у цркви са вољом дужност појачку вршите и са свештенством у љубави и слози пребивате. Ванредно ће ме веселити, ако при мојим посјетама стечем увјерење да су ове моје ријечи, примљене онако, како то према лијепом поздраву и вашем увјеравању с правом смијем претпоставити. Опетујући, да ћу ваше оправдане захтјеве и потхвате у границама закона вазда помагати, да ћу се свим силама старати и радити, да се ваше стање материјално према вашим захтјевима што прије нормира и у ред доведе, желим вам од Господа, да вас благослови обилно даровима и плодовима дарова Духа светога, да би вашу тешку али и узвишену службу могли у корист српске просвјете што успјешније вршити". »ј« & Орпском пјевачвом друштву тузланском. Одговор. „И као бивши учитељ црквеног пјенија и као Србин православни вавијек сам се веселио, када сам лијепу црквену пјесму чуо. Ви сте љубазни моји, одабрали себи ту богоугодну и родољубиву дужност, да његујете пјесму и да тијем оплемењавате срца, чините их примчивијима за ријеч божју, и привлачите их цркви Ја вам као ваш архијереј ту вашу лијену анђелску службу само благосиљати и друштву вашем само добра жељети могу Ми ћемо ако Бог даде често заједнички Богу припадати, ја молитвом за вас а ви пјесмом и за се и за свијет и у свијету и за ме. Желим вам од Господа, коме је пјесма црквена најугоднија жртва, да се друштво ваше ојача, унаприједи и најљепше признање стече. А у нади да ће то бити молим вас, да примите моје обећање да ћу вам увијек врло радо признати труде ваше и помагати вас онако, како то једно родољубиво српско друштво и заслужује. Бог вас благословио, пјевали увијек сретни и задовољни!" $ $ & Српској женској задрузи тузланској. „Милосрђе је једна од најљепших врлина Христовом науком оплемењене душе. И премда краси мушко као и женско, ипак понајбоље пристаје уз вас врло штоване госпође, које сте баш искључиво и ради тога саставиле ваше друштвб да вршите дјела милости: Да храните гладне, појите жедне, одијевате наге, помажете болне и сиротињу и утирете им сузу жалосницу. Колико тијем вашим лијепим и племенитим радом хватате душама вашим мјеста пред Богом, толико вршите и родољубиву мисију, јер помажете сиротињу српску. Ја ћу већ и по дужности хришћанскоЦа још и више као архијереј,] колико сам год|кадар