Istočnik

Стр. 202

источник

Бр. 13.

Не благосиљам дакле /'«, него кроа моју смјерност благосиља сам Вог овај знак добријех дјела, и сам Бог благосиља честите оне душе, које су се сдружиле, да под барјаком овим с иуним самопрегорјењем не само ријечју већ и дјелима проповиједају у овом саможивом добу човјекољупца Христа. Шта значи застава ова? Дјела јеванђелске милости. Храну гладнима, гшће жеднима, одјело нагима, подворбу болнима, и милосну руку родитељску сирочади без оца и мајке. А ко оскуднијем свог љеба прелама, чашом бистре воде ко напоји жедног; ко зна како убог на студени трепти, па га Бога ради, јадног, заодјене; ко утјеши болног и ко га обиђе; чија рука отре сузу сиротињску: заиста вам кажем, да тај самог Христа и ЕВегово свето, мудро јеванђеље и рвјечи и дјелом својим проповједа. Добротворна задруга сарајевских Српкиња је ову и оваку проповијед у задаћу своју сгавила. И тој и таквој проповједи послужиће, ако Бог да, барјак овај. Ту проповијед врши она већ годинама и тој проповиједи је намијењена и прослава ова. Јер како се врши проповиједање то? Толика јавна и постидна сиротиња, што ју задруга испомаже, од мене би рјечитије одговорила на питање ово. Присуство толиког одличног свијета, па чак и из оних крајева, гдје је земља светијем пепелом Нземањића Саве помијешана, класичан је доказ, да се успјешно проповиједање то на далеко рашчуло н изазвало у срцу сваког поштеног човјека дивљење и признање, а у срцима штићеника задруге истинску захвалност. И то признање и та захвалност уз топле наше жеље сплешће се у миомиран вијенац који ће бити најљепши украс на застави овој, коју, освештану по овлаштењу високопреосвештеног архипастира нашег овијем предајем Задрузи. Бог да јој да среће и напретка по жељама онијех, који у невољи својој као озебли на сунце у њу гледају. Виј се заставо добријех дјела дуго и срећно, прославио те Бог, а поносио се с тобом нравославни Србин. Амин. Немогућност религије без представе о личном Богу. (Наотааак.) Разабирајући сличне молитве, које се налазе у разним облицима и начинима скоро код свију народа, не може се сумњати у то. да су се људи у тима молитвама обраћали к личним боговима или Божанству. Потиуно је јасно, да је молитвеник увијек видио у томе објекту, којему се молио, лични Узрок живота — благи ц милостиви, који влада разумом и моћи и може помоћи људима.