Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

114

У овоме рату Русија је погазила свој задатак и своју човечанску дужност, у име чега је п пошла на Турску, — погазила је за то, што је радила себично и самовољно, не позвав прије свега, правећи сан-стефански уговор, преставнике пи пуномоћенике узбуњених народа п покрајина: Босне п Ерцеговине, Србије и Црне Горе, Влашке п Бугарске, Грчке п Јерменије. Тако исто ваљало јој уљудно сабрати и договорити се са преставницима осталих великих спла. Да је Русија упитала ратујуће покрајине, шта желе пу пме чега су се побуниле, — увидила би, да све хоће своју рођену самоуправу, па ма и као вазалне државе. Свакако, ту би Влашка пи Црна Гора тражпле за се независност, а Орби, Грци, Бугари и Јермени, сваки своје народно уједињење. Чувши таке жеље п потребе народа, да је Русија дошла преставницима великих сила п рекла: ја сам пред Царпградом, Турска је у мојим рукама. Царпград може бити мој за десет дана. Ја не пдем освајати, већ ослобађати. Ја. не тражим ни Бесарабије, ни Карса, ни Батума за се п своје интересе; нећу ни да се Турска у Јевропи затре, као што ни ви не желите. Но ја тражим, у име правде п слободе, у пме мпра, цивилизације п човјечности, да сви ратујући народи на балканском полуотоку, сваки за се образује самосталну државу, под покровитељством јевропских сила, а у Азијп ћемо од моје п турске Јерменске саставити јерменску самосталну државу. Тим ћемо утврдити мир у овим земљама, а. ни осталој се Јевропи неће досаде пз њих чинити. Тим ћемо по дужности својој, као преставници Јевропе под чести п Азије и Африке дати задовољења сувременој правди. Нећете-лп оваки човјечни предлог примити п одобрити, нек зна свијет, да ја нијесам крива, што ће кроз који дан п Царпград пасти, и што ће се п на даље човјечанска. крв проливатп и грађевине рушити.

Да је Русија тако радила, запста не би било нп једне државе, која на то пристала не би, и ни једног народа, којп је за то дело поштовао не би. Овако је она узрок, те побуњени народ у Босни п Ерцеговини не доби оно што жељаше, узрок је те бједни псељеници из Босне и Ерцеговине п четврте године глад морају трпшти, те морају умирати, пошто морадоше због распре око сан-стефанског мира остати у туђинству и ништа од љетпне посијати и обрадити, да колико спокојније дочекају јесен, зиму п прољеће година 1878. и 1879.

Па опет, покрај тодико неправди, што нам их почини руска дппломација, народ српски већином вјерује званичној Русији, п нада се чему од ње, јер држи, да је она сада напустила српски народ ради неких већих планова.

Но поле развијенији п увиђавнији свијет јужних Оловена. пзгуОно је сваку вјеру п сваку наду на руску дипломацију п политику, нити се нада пкаквом добру по себе од садањих јој п будућих планова, руских политичара, по што су ти планови нужна посљедица освајачке природе и деспотске ћуди руских власника, за што нам служе примјери из свију псторијеких, државних послова руских. Многи и многи народи у Јевропи и ван ње, не дијеле много Русију