Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

11

пут стане, онда се одма дпже узрујаност и напрезање, борба п рушење тих препрека — дакле још веће развијање започетог дјела.

Но да се ови разлози неби узели као голе Фразе ево примјера. Некадашња моћна Рим-папина инквизиција, која је онако свирјепо у име „Господа Бога п спаситеља Христа“ у Шпанији и другим католичким земљама протавнике своје сатирала, не могаше ову струју напредовања ни зауставити а камо ли уништити. „Из трулежа, из развалина произрашћа и развија се нови живот. То су вјечити закони природни. У животу минулих нараштаја леже клице сувременом животу. Нараштаји нијесу као лишће на дрвету, што се сваке године зелени, суши и опада, већ остављају у стаблу човечанства, сталне трагове своје дјелателности. Поједини људи пролазе кроз историјски живот нечујно, као Фантоми (привиђења) живе, рађају и изчезавају као пвијеће на, дрвету ; али један нараштај већ оставља, свој утисак у васколиком организму човечанском. Сувремени нараштаји сунчају се на прошлости људској. Минули живот човечански подржава и подстиче сувремени живот људски.“

Из костију Ђордана Бруна, Ванинхија, Галилеја и других светлих умова, које су руком „светих отаца и државника, инквизиције“ пригњечене, изникоше још жешћи умни и крвави револуционари : Коперник, Кеплер, Њутон, Волтер, Русо, Прудон, Дидеро, Хуси Кишка, Минцер, Дарвин, Фокт, Бихнер, Хекел и многобројни политични бунтовници.

Свјетски угњетачи употребљаваше страховита срества противу тако званих либералних револуционара, па поред те либералне партије сад се разви голема партија социал-демократска, која је куди камо напреднија п далеко опаснија, за народне угњетаче, варалице и глобаџије, од оне прве.

Јаничари и дахије били су ужасни чувари државног поретка, али ипак нијесу могли прекратити српске п грчке револуције, које су пламтиле за ослобођење угњетених народа у почетку овог вјека.

Богати, силни и бијесни Францески маркизи и кардиналди, и енглески лордови са њиховим краљевима“) не могоше осујетити оне многобројне веће и мање унутарње своје узбуне, нити бише кадри зауставити огромну појаву велике американске и Францеске револуције, које су ужасом величине и важности своје потресле државнике Јевропе и Америке, и големи преображај у свијету зародиле, развиле и учиниле ; јер велика начела и одјек ових двеју револуција п у ропској души распаљивао је пречишћавајући огањ за умну и крваву револуцију. И сада оне опијају и узвишавају дух човечанских радника и пријатеља.

Свирјепи немачки „ритерп“, кнежеви и остала господа не мо-

72) ИМ поред свекодикот оваког тирјанства интлеске госиоштине, народ инглевки пепрестано је подизао буне. И то је чинио све дотле, док се за народ угодније слободе и човечнија. права незадобише, неугаконише. Они су, вели историчар Бекл, преко 40 својих владалаца сатрли, а Шотланци су једног свог владаоца продали, велећи: „То је једина корист, коју ми од тог нашег владаоца добити можемо.“