Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

30

зликовцима турским завађали и тукли у одбрану својих кмета. Кад су кмети у невољи каквој: пожару, болести п неуродици хране, од њих помоћи тражпли, добијали су је и то већином без интереса. „Што ти дам да ми вратиш. Турска вјера не подноси камату (интерес) узимати“ — веле они. У логору усташком у Тишковцу ово су ми казивали старци, којума по 80 до 100 година има. Војвода. усташки Голуб Бабић, говорпо је да п он тако што памти, ма да није тако стар.

Ове наводе потврђују п она дата, која прије тријестину година, писа Вук Караџић у свом рјечнику, на страни 702, под ријечи : „спахија“. Он вели:

„У Србији су били,а у Босни п Ерцеговини ваљда су п сада, — спахије најбољи људи за народ. Босански су бегови готово само спахије од свијех онијех земаља; п готово сви имају своје куле п дворове п тамо сједе. Гдје-који пмају још стара српска подријекла, на прилику: Љубовићи, Видајићи, Бранковићи, Вилиповићи, Танковићи, Тодоровићи пт.д. али п опет не спомињу радо да су кад Срби били, ма да ни данас не зна турски ни од стотине један, него говоре српскп као п остали Србљи.

„СОпахије узимају „десетак“ од житап у новцима од ожењенијех глава (око два гроша) главницу. Спахије обично иду у јесен и зими по својим седпма; те купе главницу п десетак. Кад спахија дође у село, он одјаши код каквога газде, гдје је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спахија пде по селима да гледа колико је који набрао, већ пита на примјер :

„Е Радојица! колико си ти ове године набрао кукуруза“ 2 Ако Радојица рече да је набрао 20 товара. а он пита његова сусједа је-ли то истина; ако сусјед каже да јесте, а он онда рече: „Е море на твоју душу“. Ако-ли Радојпца одговори да је посијао доцкан, па, убила слана кукурузе, или да је поплавила вода или побила туча, па није набрао ништа; онда спахија (тјешећи и себе и њега) каже: зуДаће бог до године“. (Овим ријечима му спахија наравно за ову тодину опрашта дацију.)

„Осим поменутог десетка п тлавнице давала се спахијама на винограде тулумина, на свиње жпровница (по коју пару од сваког свињчета по колико му се каже да их ко пма,) на кошнице ко их је држао десету оку меда или десету кошницу чела ко их много има; по нешто на воденице (млине) п на казане ракијске ко их има, али се на многим мјестима и од овог по нешто узимало у главницу, која за то није бпла свагда и свуда једнака. Мн оги се сељаци погоде са спахијама, па им плаћају осјеком на годину; такосун. пр. Тршићани (гдје сам се ја родио) плаћали своме спахији на годину 10. гроша од ожењене главе, па више ништа ту му је пи главнида п десетак за све“. ~

Ови наводи Вукови потврдили су наше наводе, да су прије мањи терети на народ товарени били п да су спахије биле човјечније.