Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

ПРЕДГОВОР.

, Историописац, или ма који други књижевник, ако жели да истински читаоцима и народу користи, мора своје писање тако удесити, да оно у народу иу људству подстакне, изазове, роди и развије основно и стварно размишљавање и испитивање о најпречим народним и човјечанским потре„бама, стварима, питањима. Он треба да стоји на висини ||најнапредније сувремене науке и партије. Он треба да "дише духом критике и одбирања, духом поштења и одважности. А и у опште сви писци требају и морају да једино о том улују и пишу, како би свијет могао из тит умотворина љитовиг тачно сазнати свеколике узроке људским пезгодама, размирицама, неправдама, заблудама, невољама, патрама и несрећама. Опи треба ла изнађу и покажу и све оне чиње– нице, које су кадре свијет научити пи упутити, да заједничком снагом озбиљски послује, да сва поменута зла од људи уклони: па да на мјесто тога утврди користан напредак и општу срећу, ла прокрчи пут истини и правди; да расвјетли улну и моралну страпу човјекову; ла са чистим разумом и правим поштељем о свима пословима и потребама људским здраво палметовати може, и да омили и утврди братски, мирни пи радни осивот између свију људи и народа, између свега људства.

То треба да постане најпреча и једина цијел сваког писца, сваке књиге, свију новина, цијеле науке, сваке скупштине и збора, свију школа и држава, и свију општина и

цркви, А историја, која је један јаки стуб науке, и која је У јенита контрола и учитељ народа и човјечанства, још више И озбиљније имати мора пред собом ту високу и спасоносну цијел; но нарочит и најпречи задатак историје јесте да марљиво изнађе и свијету покаже све узроке, који легу,