Istorija jednog francuskog seljaka

18

Још по неки јадник тако је прост, па благосиља таке каишаре !

Благовиљао би ја њих церићем и коцем по врату, гадови светски! Робену је чисто расло перје што су сељаци били прости и сиромашни. Шта мислите, ти џелати увек воле да је народу тешко. Даду ти они, брајко, у зајам мерицу жита, па ти после узму за њу три. Ако ти, на прилику, прода краву на вересију, он ти онда исцеди толико интереса, да би с тим мого купити добре две краве. Даје он и паре под интерес, све по 6 гроша на дукат месечно, па дед живи ако можеш.

Од нас није имао Робен шта да отме, е тога нас . је гулио радом. Тек ето ти га под наш прозор, па се продере: „Игане! еј Иване! дођи сутра код мене на рад, да одрађујеш интерес,“

— „Добро, доћи ћу“! — одговара отац.

Иде отац те одрађује интерес, а мајка виче сва кућа трешти: „Еј овце, да бог да ми све полипсале, за вас ће ми и душу ишчупати: та, ово је већ десети пут како вас одрађујемо.... Киводеру Робене! да бог да за опело дао ове цркавице што их „с нас гулиш.“ — Знате, браћо, отац је био узајмио од Робена паре те купио овце, паје тако увек одрађивао интерес. ( тога је покојна мајка онако викала на овце. Таман ти мало данемо душом, а оно тек ето ти опет Робена. Еј, медвеђа главурдо! никад те не ћу заборавити, а како и да те заборавим кад си ми ти пила крв на памук као прави вампире Болештина је, браћо, страшна — ал каишари и зеленаши гори су ти од најљуће бољетице. Како ти се они претварају и пренемажу, мислиш мед им из уста тече, рукују се са сељацима, разговарају се с њима лепо, па чак им