Istorija jednog francuskog seljaka

212

каквом сиромау доћи нужда, па чим кога снађе невоља, он ће му одма, овамо, онамо, па прекупити земљу. А сиротиња чим остане без земље, одма ће поћи да надничи и служи богатијим, а ја сам вам отоич рекао, како радници обично своме газди више зараде но што им он да, те ће тако богаташима почети све више да остаје у рукама туђе зараде и они ће постајати све богатији и богатији. Најпосле ће дотерати, те ће у некога бити и по иљаду дана орања земље и по више, а у другог не ће бити ни 2—8 дана, а многи ће остати са свим без земље; а ко остане један пут без земље, ко један пут постане сирома, тај већ после тешко главу диже. Видите ли, браћо, где запиње џи за што је нужно да земља буде ошштинска. А кад је земља општинска, онда то тако не може да буде. Користи се земљом колико год можеш, узми дан. узми два, узми педесет или сто дана земље; колико год сам без надничара можеш да обрађујеш — толико узми. Обрађуј земљу; сади на њој шљиваре, винограде, ори, сеј, коси... само ту земљу не можеш ником продавата, ни под аренду давати, ни деци у насљедетво остављати. Та земља није твоја, но општинска. За децу сонебрини. Кад год им душа зажели, они могу узети земљу од општине, онако исто као што си је и ти узео. Кад је тако уређено, онда ни један вредан човек, — нико — ко оће да ради, не може остати без земље; земља се не ће натомилати у рукама капшара и зеленаша, па да после они с њом терају шпекулацију, да је дају сиротињи под аренду, и узимају с ње сву њену заслугу“...

Још је много о том говорио Шовељ, но ја нисам све упамтио. Комшије су често долазиле у дућан на разговор. Разговарали смо се освачему, пре-