Istorija jednog francuskog seljaka

213

пирали смо се о разним стварима; понекад смо читали новине, а понекад, богме, веселе комшије и певале су; певали су песме о слободи, о љубави ин срећном животу.

ХМ.

Тако некако баш у то доба добијемо писмо од Марескова. Он је већ био овицир. Он нам је писао о рату, а понајвише о њином ђенералу Бонапарти. Он се толико био занео за тим ђенералом, да нам је у свом писму пратио чаки једну прокламацију, коју је Бонапарта издао својим војницима. Ево да вам изнесем да видите каква је то била прокламација: „Војници! Вас рђаво ране, ви сте готово увек гладни. Не плаћају вам како ваља; старешине су вам дужне, а сад вам ништа дати пе могу. Али ја ћу вас повести, војници, у богату покрајину. Тамо ћете стећи славу и богатство! Ваљда не ћете бити тако малодушни и страшљиви да не пођете са мвомг“ Ето како је писао Бонапарта. Маресков је лудио од радости кад је изашла ова прокламација. Он је у писму набрајао, колико је пута Бонапарта потукао до ноге Немце и Талијане; (ми емо вам се онда ис Талијанцима били заратили); писао је да су много земаља освојили и доста богате пљачке награбили; и уз то је једнако валио Бонапарту. По његовим је речима излазило, да на свету и нема више добрих ђенерала, но само један, и то је Бонапарта, а сви други ђенерали нису ни за мали прет Бонапартин

Маресков је још писао, да се он са сестром Јелом добро закопитио, да Јела живи добро и да јењин мали синчић, Касијан, већ велички. Шовељ прочита