Istorija jednog francuskog seljaka

222

"бога код њега; а се мрднеш, а он ће мамузом у ребра — дер! Једва се избависмо од једнога цара, а гле, оно ти се већ епремио други. Често ћеш чути како се говори: „е, царска је дужност тешка, његове су бриге велике. Кад сељак после тешког рада уморан мирно -епава, цар нема сна, они ноћу мора да кроји планове за добро народа, да брине бригу свију својих "поданика. Тешка је царска дужност, с тога цара онако треба и почитовати и одликовати, е тога њему треба и плаћати много више но свима другим, јер је његов посао најтежи.“ Све је то лепо, само да ми „је знати за што ее тако грабе сви да буду цареви, кад је царска дужност тако тешка 2 Велите да је нама сељацима лако, немамо ни стоти део оне бриге, какву има цар. Ајде нека је и тако, али кад је тако, за пшто се онда нико не граби за наш плуг и рало, кад је овамо лакше 7 Та људи, за бога, увек бирају оно, што „је за њих лакше и боље! Аја, нешто се слабо може веровати тој вашој песмици, да је цару тешка служба, па за то му се много и плаћа, а нама лака, па с тога нигде ништа немамо. Да је тешко бити цар, не би се сви за то грабили; да је лако бити орач и копач, сви би се за то грабили, а не би еваки измишљао мајсторије: како да се избави мотике.

Но да се опет вратим Бонапарти.

Сад ће Бонапарта опет да скупи око себе стару господу, коју емо ми били разјурили; сигурно ће још и нову подићи. Војну једнако води, а шта ће нам та војнаг Од Немаца смо се опростили — па то је доста. Сад би требало да са свима народима будемо у миру и љубави, да распустимо војску, нека људи иду својим кућама; а нека сеи народу скине трошак “с леђа, јер кад се разилазе вијници, онда и овицири