Istorija jednog francuskog seljaka

224

је шуштала у свили и кадиви. Глава јој је била пуна бисера и драгог камења. На десет корака од ње осећали су се разни мириси, којима се цмакала. Кадје тако погледам, чисто би посумњао, та да ли је ово оно девојче, које је босо и издрпано трчало по сокацима и од врата до врата просило „бога ради“г А гле сад! На рукама се сија претење, на ногама шкрипе свилене ципеле, а сваки јој џеп пун пара..., Од куда јој тако грдно богаствог — Је лн то она стекла и зарадила својом муком, или је то награбљена туђа мука 2 Туђа је, туђа, богме. Све јеово она с Маресковим заћапила од туђе спротиње. Џа какав ти је вртипрд постала та жентурина, коју су до јуче ваши јеле.... Кад је погледам, дође ми и да се смејем и да плачем. Омејао бих се како се кочопери ова шута, којој је до јуче било два прета блата на врату, и која је до јуче крпила траље, а плакао бих кад помислим, колико је дечице остало голо и босо, колико мајака проклиње сад и свој живот, којима је све отето и пограбљено, да се једна намигуша овако накинђури... Поседила је та моја вајна сестра мало код наси онда се диже и оде. Вала кад је така, да је више моје очи и не виде.

Војна је још једнако трајала, Бонапарта је био намеран да иде да освоји Мисир. А мисирско царство било је преко белог света од нас далеко, чак с оне стране мора. Тамо су живили Турци, а тај је предел био пуст. Можеш путовати по целе две недеље па нигде да не нађеш ни села, ни њиве, ни шуме; све го песак. А што су ти врућинчине у тим крајевима! — да ти очи искоче. Мети јајце у песак, па ће ти се за по сата испећи. Шрође целе по године а тамо не кане капља кише. Ето каква је била покрајина