Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

1Х

Именом и делима ђенерала Терзића не само историја војске, него и историја народа нашега склопила је вечито побратимство. Да, ђенерал Терзић. је жива историја херојски подвига лаворикама бесмртности овенчане војске! Али он је, без сумње, према мишљењу стратегиских талената и један од највиших ауторитета у тешким и заплетеним војничким питањима садашњице. А ако са Триглава и Ловћена бојна труба заори и хероје части и славе позове у бојне редове, сигурно је, да ће силни Геније Велике Отаџбине пружити маршалски штап генералисимуса ђенералу Вожидару П. Герзићу, јер његова савршена стручна спрема, његово искуство, његова синовска оданост према узвишеном Престолу Карађорђевића, његова неограничена љубав према народу своме — сигурно су јемство за неповредивост граница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Ђенерал Божидар Терзић је велики човек у историји

· народа нашега, па зато ја Великом Човеку и посвећујем Велику

Историју Великог Града. Е3 = ж При писању моје историје послужис сам се овим делима: Милићевић: Кнежевина Србија, — Милићевић: Краљевина Србија, — С Новаковић: Срби и Турци ХМ и ХМ Века Р. Ататоновић и П.М. Спасић: Устанци противу Турака у вези са народним Сеобама у Туђину, — /ован Драгашевић : Илирско

Тропоље, — Коста Н. Костић: Стара Српска Трговина и Индустрија, — Живан Живановић: Ниш и Нишке знаменитости, — Сујећо Киђенс: Кта(ка Ромјез Сткуе Кпзгоме, —— Константшин јиречек: Историја Срба, — Рг. ћап Ногс: З1Кке 12 Обсеса Хепцјорљза, — Венијамин Калаји: Историја Српскога Народа, — Сгоуапт Магкотс: (1 Зјам! ед ;. Рар,, — Уапа. Зумјећака Ромјеч, — От. Сопзт. јоз. јтесек: Гле Неегзјтаззе уоп

Вејотад пасћ Сопзјаппоре| — Таде 5тестав: Ромјез! Нгуавке, Регатапа уоп 51810: Сезећећје Пег Кгоајеп, — Зтејапо ЗКкита: Каоиза Септ Зона, — Ст. Станојевић: Историја Срба, Хрвата и Словенаца, — Ог. Нетгећ Вгиск: Гећтђисћ дег КигсћелаезећсћтеКад год сам за згодно проценио, ту сам оставио своје аукторе да сами говоре. Од непроцениве вредности били су ми Мемоари Атанасија Петровића, учитеља, којему Ниш дугује своју просвету последњих тридесет година пре ослобођења. Најискре-