Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

На жалост немамо при руци историских докумената, по којима би могли сазнати до коликог се је степена у ово доба било развило хришћансто у Нишу. Али, да је ово било захватило дубоки корен, види се по томе, што је Ниш већ у другој половини Ш. века имао свога епископа. |

Када су римски цареви почели да прогоне хришћане, горка чаша мучеништва није минула ни многе Нишлије. Зар да и Ниш није имао своје мученике као што је Београд: имао свога Монтана, Доната, Венуста, Фортуната, Хермогена и друге> Без сумње и нишке арене орошене су крвљу Христових поборника! Ми им за имена не знамо, као што не знамо за имена многима од оних пет стотина мученика, који за време Дијоклецијановога прогонства погинуше у Илирику.

Ускоро се је имала слећи олуја незнабошког беса и већ се је руменила зора великог дана по Христову цркву, — дана, у који је Исусов крст после тристогодишње љуте борбе са лажним боговима изнео дефинитивну, савршену победу.

Године 274. истога дана, којега је Констанције Хлоро код Виндиша на ушћу Којсе у Аару, потукао Аламане, жена му јелена, родом из Далмације, роди у Нишу, у данашњем Граду сина Константина.') Овај, заиста, велики цар, својим епохалним Миланским Едиктом (313.) истргнуо је из катакомба хришћане и повратио цркви слободу. Што се тиче самог Ниша, он није само са естетичног гледишта полепшао свој родни град и свој царски дворац у Мефапћ предграђу Ниша (Брзиброд), него је прегнуо са свим силама да учврсти хришћанску веру и да зацели љуте ране, што их и Нишу зададоше Дијоклецијан, Максимијан и Галерије својим крволочним протухришћанским указима. А шта ми знамо о бујном хришћанском животу у Нишу после Миланског Едикта! Знамо за хришћанску некрополу: Светејепит Запстае Бестз СћизНапае,, која је уз незнабошко гробље била пред градским капијама; знамо, да је на актима сабора, који се је одржао 343. или

5) Његово пун) име бејаше: Рамиз Мајемиз Аштени5 Созгап из.