Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

13

Новине Србске 19 априла 1813, у Бечу, два млада ме(813—1822) децинара српска, Димитрије Давидовић, коме је тада било двадесет и четири године, и Димитрије Фрушић, коме је било двадесет и три године, издали су једно „Објавленије сверху изданија славено-сербских новини“. У томе позиву на претплату казивало се од коликог је значаја за образовање свакога човека туђе искуство, и колико драгоцене поуке може се извући из „плодова туђега искуства“, путописа, биографија и историја. „Новејшу, која с нами и между нами живи, повјест и животописаније содержавају добро уреждене новине. Нужда је ових и цјена свим благообразним народом тако позната, да се народ онај за просвјешченији держи, које више новина на свом има језику. И као пример како се сувремена штампа развила уредници наводе да Лондон има 66 листова, од којих се неки растурају чак у шест хиљада примерака! Сви народи у Аустрији, — наставља се у том „објавленију“ — имају својих листова, сви сем „љубимих Серба и Влаха“. И Давидовић и Фрушић апелују на националан понос својих сународника: „Ми, љубими, који се на четири милиона овде числимо, ми без новина дуже да будемог“ Да би задовољили ту велику народну потребу,

они су наумили да од августа 1813 крену у Бечу Новине Сербске изљ царсшвугошета трада Вгенне, лист који би излазио сваки дан, сем недеље и празника, на пола табака, и који би доносио најновије вести о политичким, војним, трговачким и књижевним стварима, и „проче који се у најболших других народов новинах закључавају.“ Све то биће „на чистом, Сербину разумителном нашем језику“, и штампано грађанском азбуком. Цена ће бити, од августа 1813 до 1 јануара 1814, 12 форината. Уредници свом покушају придају велики национални значај. „Покажимо да ћемо све то што скорије постигнути, у чем смо обстојателство неповољних ради заостали. Прокушајмо силе наше, да ли ћемо, тако сладак и тако умилан имајући језик, многог гдиког надвисити и за собом оставити...“ И они се тврдо надају да ће Срби