Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

14

„предпријатије ово отечествољубко (патриотическо)свим својим подпомагати силама, ибо су Серби, који род свој, просвјешченије своје, и матерњи, мили матерњи свој језик, који су сисом матерњом дојени, сладак бити видили, љубе и љубити морају....“

1 августа 1813 године, у трагичним часовима по обновљену Србију, почеле су изилазити у Бечу, „с дозволенијем јего Кесарско-Краљевског Величества“, Новине Сербске изљ царсшвугошета трада Вгенне. Лист се јавио у погодно време, када су удружени европски монарси ломили Наполеона. Зато су Новине Сербске препуне вести са бојнога поља, „од војишча“, тако да појединим бројевима својим чине утисак једног ратног билетена. Поред вести о кретањима трупа и о сукобима, лист доноси прокламације владара, манифесте и наредбе војсковођа, често и спискове рањених и погинулих Срба. Поред тих „прикљученијах војених“ има, и ако много мање, и „приклученија отечествених или внутрених“, али врло ретко о стварима које су се ближе тицале живота српскога народа. Новине Сербске махом су попуњаване простим преводима или изводима из немачких листова тога доба, нарочито из: Озтеттејсћгасћег Веођасћтег, И/апаегегт, РтапкЈитег Хебипр, Ашрозфигрег Хебипр, АПретете Хепипг, каткада и из француских званичних листова, Је Моптешт и Је јЈошта! аге ГР Етрге.

Између Сербскл Новинљг из 1192 и Славенно-Сербска ВЂђдомости из 1193 и 1794 с једне стране, и Новина Сербскихђ из 1813 с друге стране, у садржини и у начину уређивања нема веће разлике, и ако их деле готово две деценије. Велики напредак који је учињен јесте у језику : Новине Сербске писане су знатно бољим српским језиком но ранији публицистички покушаји српски.

Успех новог листа није био много бољи: из почетка се јавило около 100 претплатника, и у току године дотерало се до 350. У једном јавном разговору са читаоцима на крају прве године изилажења листа, млади уредници остављају „благонаклоним читатељима“ да сами оцене колики је успех постигнут, узимајући у обзир