Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

41

могу бити скоро све остале књижевне струке уједно. Све су остале струке књижевне једна од друге одвојене, а новине имају претресати и радити о ономе што је живац народни и допиру мање више у све остале струке. Новине су руководитељ неки у главним потребама народа, а у исто време огледало целе књижевности србске. Ја нисам ни мало грешио што сам некад новине назвао оњиштшем народним“.

Србски Дневник је био један од врло ретких словенских листова у Аустрији онога времена; за неких дванаест година то ће бити главни орган српскога народа, и имаће толики утицај на Србе колико ни један српски лист пре њега. Лист је био покренут са великим тешкоћама, политичке власти су му чиниле све могуће препреке, и једва се нашло надлештво које је примило кауцију од 2500 форината. Али, када се Србски Дневник, са књижевним додатком Седмица, појавио, наишао је на велики успех. Медаковић је био способан новинар, имао је великога моралнога угледа, другога српскога листа није било, и на брзо је стекао око 2000 претплатника, што је у оно доба био огроман број. Карактеристично је да су претплатници били не само из Војводине, но и из Србије, из „ове нове и оне старе Србије“, како се вели у једном позиву на претплату. Србски Дневник, наишавши на толики одзив, био је први српски лист који је не само покривао своје трошкове, но је и своме издавачу и уреднику доносио знатне материјалне користи. |

Тешкоће су биле на другој страни. Новосадски „крајзамт“ и све политичке власти у фиктивној „Војводини Србској“ чиниле су све да нашкоде овом једином рпском гласилу, које је од првога дана постало тумач, српских осећања и жеља. У децембру 1852 години Медаковић је добио писмену званичну наредбу да не сме ништа писати у корист Црне Горе а против Турске, „која је у пријатељским односима са Аустријом“; 1853 био је приморан да да изјаву да су Црногорци лупежи и разбојници, а 1858, због писања о битци на Грахову,